Page 230 - Odiseja

Homer: Odiseja

Deukalionu kralj Idomènēj ì jā smo sinci,
U uzvijenih lađah put Ilija odbrodi onaj
Ì odē s oba Atrída, a meni slavno je ime
Eton; mlađi sam ja, a onaj je stariji, jači.
185 Tu ti Odiseja vidjeh i dare mu gostinske dadoh;
3
Njega je silna olúja, od Malije rta ga odbiv,
Nanijela na Kretu, kad brođaše žurno pod Troju,
Te on dòspje u Amnis, Ilìtijē gdjeno je spilja;
Zli su pristani tamo, te jedva se ukloni buri.
190 Za Idomèneja stade da pita došavši u grad,
Za svog prijana glavnog, što ljubi ga — reče — i štuje.
Deseta zora je već il' jedanaesta minula bila,
Kako je u lađah ovaj u uzvitih pošo u Ilij,
Te ja dovedoh k sebi Odiseja pa ga ugostih,
195 Usrdno ja ga čašćah, jer obilna bijaše kuća.
Njemu i drȕgovima, što zajedno brođahu s njime,
Prekrupe, žarkastog vina po narodu skupim i dadem,
Goveda dam im za klanje, da ì tīm zadovolje srce.
Tu su dvanaest dana Ahejci ostali divni,
200 Jer ih je ùstavljō Borej siloviti, koji ni stati
Nije dao na zemlji, a bôg ga je srditī digo;
Tek su trinesti dan otišli, kad ȕtolī vjetar.«
Tako pričaše laži Odisej istini slične,
Lice Penelopi sve se rastapalo roneći suze.
205 Kao što kada se snijeg na visokim brdima topi,
Što ga je nasuo Zefir, a poslije rastapa Euro,
Te od topljenja sn'jega nabujaju potoci tada:
Tako se obrazi l'jepi rastapali njeni od súzā;
Muž pokràj njē sjedi, a ona plače za njime.
210 Od srca žali ženu Odisej za njim gdje jeca;
Ali njegove oči ko rogovi ili ko gvožđe
Između trepavica i nè trenū, ȉ suze svoje
Lukavo krijaše on. A ona kad sita se ljuto
Naplače, prihvati riječ ovako počevši zborit:
215 »Mislim te okušat sada, o tuđinče, jesi li zbilja
U kući svojoj ondje ugostio mojega muža
S drúzima njegovima bogòlikīm, kako mi vèlīš.
Reci mi, kakvo je on odijelo imo na sèbi,
Kakav je bio, i kakvi drugari pratiše njega?«
220 Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
»Teško je iza tolìkōg, o ženo, vremena reći,
Jerbo dvadeset veće imade godina otad,
Što je otišo on odbrodiv od moje domájē,
Al' ću ti opet reći, kolìkō mi dohvata pamet:
225 Vunenu crvenu struku Odisej je imao divni,
Dvogubu; pređica zlatna na njegovoj bijaše struci
S dvojakim cjevčicama, a naprvo umjetni nakit:
Prednjim nogama pȁs držéći pjegavo lane
Ščepo ga, à još se ono praćàkā, — ì svi se zlatnim

3 186. O Maliji vidi 3. pjev. st. 286—288.

230