Page 266 - Odiseja
P. 266

Homer: Odiseja


                                 Rekao sin Laèrtov Odisej, divni stradálac,
                                 Oviju pleteno uže okò njeg, pa ga povúkū
                                 Onda na stup na visok, do greda ga podignu uvis.
                                                                          7
                                 Tad si mu, Eumeju, ti o svȉnjāru, rekao grdno:
            195                  »Ovdje ćeš čitavu noć, Melanteju, dobro prenoćit
                                                                        8
                                 Ležeć u krevetu mekom, a tako i priliči tebi;
                                 Dobro ćeš vidjeti zoru ranoranku, kada od voda
                                 Ona okèanskīh dođe zlatòtronā, kadano koze
                                 Goniš proscima ti, da gotove u kući gozbu.«



                                C. Bitka se svršuje s Ateninom pomoću. 200—329.



                                  a. Atena dolazi u Mentorovoj prilici. 200—240.


            200                     Tako ostane ondje Melantej opako svezan,
                                 A njih dvojica metnuv na sèbe oružje vrata
                                 Zatvore sjajna i kralju svaštòznanōm hrabrome pođu.
                                 Kipeći gnjevom stahu uz njèga, četvorica tad ih
                                 Bjehu na pràgu, a mnoštvo u dvòrani jakih mladića.
            205                  Onda Zeusova kći Atena k onima dođe,
                                 Uzrastom bješe nalik na Mentora, bješe i glasom.
                                 Njoj se povèselī odmah Odisej ì reknē ovo:
                                 »Mentore, sad mi pomozi u nevolji, dobra se sjeti,
                                 Što ti ga ne jedàmpūt učinih! ta mî smo vršnjaci!«
            210                     Reče joj sluteć, Atena da razgonivojska je Mentor,
                                 A s druge strane se svi u dvòrani uscikću prosci,
                                 I tad Damàstorov sin Agèlaje povikne prvi:
                                 »Da ne nagovori tebe Odisej, Mentore, pazi!
                                 Udarat nemoj na prosce i njemu nemoj pomagat,
            215                  Jer će se namjera, mislim, ovako izvršiti naša:
                                 Kada smaknemo ove, kad smaknemo sina i oca,
                                 Mi ćemo s njima ubit i tèbe, jerbo si nakan
                                 To u dvòrani radit, i svojom ćeš platiti glavom.
                                 A kad oružje naše žestinu izvadi iz vas,
            220                  Onda koliko imaš imutka na polju, doma,
                                 S njim ćemo mi pomiješat Odisejev; tvojih sinóvā
                                 Nećemo ostavit živih u dvorima, ȁ kćeri tvoje
                                                                           9
                                 Neće, ni čestita žena, u itačkom boravit gradu.«
                                    Tako joj reče, i na to Atena se naljuti jače
            225                  I na Odiseja onda ovako poviče gnjevno:
                                 »Nema krepkoga srca u tèbe, Odiseju, više,
                                 Niti junáštva, ko onda, s Trojancima kad si se devet
                                 Borio godina živo neprestano Helene radi,
                                 Kćeri slavnoga oca, bjeloruke; mnoge junake


                   7
                     194. Apostrofa; vidi 14. pjev. st. 55.
                   8
                     196. gorka ironija s obzirom na dosadašnji udoban život Melantejev.
                   9  222—223. Smisao je da će mu kćeri i ženu prodati u ropstvo.
                                                                                                       266
   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271