Page 36 - Odiseja

Homer: Odiseja

Kada se spale stegna, kad utrobe kušaše oni,
Razrežu ì drugō sitno i nataknu zatim na ražnje
I stanu peći u rúkū držéći oštro'rte ražnje.
Uto Telemaha opra ljepotica već Polikasta,
465 Koja najmlađa kći Nelídu Nestoru bješe;
I kad ga opere ona i namaže blistavim uljem,
Tada u košulju njega obúčē i krasan ogrtač.
27
Iz banje iziđe on na bogove uzrastom nalik,
K Nestoru pođe te sjedne do njèga, ljudma pastira.
470 Kad već ispèkū meso i s rážnjēvā kada ga skȉnū,
Sjednu njim da se goste, a svȅ ih valjani momci
Posluže redom im vino u vrčeve točeći zlatne.

B. Put od Pila do Fere. 473—490.

I kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
Onda besjedu počne Gerénjanin konjanik Nestor:
475 »Sada, sinovi moji, upregnite u kola dajte
Naše ljepogrive konje Telemahu, na put da ode.«
Reče, a oni ga čuju i rado se pokore njemu
I brzo onda konje upregoše u kola hitre.
Utom ključarica njima donese hljeba i vina
480 I drugog smoka, što kralji, gojénci Zeusovi, jedu.
Tad se u Nestorova Telemah prekrasna kola
Popne; Nestorov sin Pisìstrat, glava junaka,
S njim se tàkōđer popnē i rukama uhvati uzde,
Ošinu konje da bježe, i oni hoćko polètē
485 Poljem i ostave grad iza sèbe vrletni Pilski.
Onaj se čitav dan na konjima tresaše jaram.
Utone sunce, i svȉ se po redu zamrače puti,
28
Onda dođu oni u Feru k Diòkleja kući,
Kojem je otac Ortìloh, a ovaj Alfejev sin je;
490 Tamo prenoće noć i dobiju gostinske dare.
A kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće,
Oni upregnu konje i u kola šarena sjednu;
Kola iz kapije jurnu i ispod bučnoga tr'jema,
29
Ošinu konje da bježe, oni hȍtno polètē.
495 Na polje pšenicom rodno izvezu se, i tad se njihov
Dovrši put, jer tako brzonogi grabiše konji!
Utone sunce, i svȉ se po redu zamrače puti.

27
468. Ljudi vremena o kojima pjesnik pjeva rado se toplo kupaju u kadama, pa se to često spominje u
Odiseji.
28
488. Fera je grad u mesenskom zaljevu nedaleko od mora, na lijevoj obali rijeke Nedona, otprilike na
pola puta između Pila i Sparte.
29 494. »Hȍtno«, tj. hoćko.

36