Page 38 - Odiseja

Homer: Odiseja

30 Vrlo ozlovoljen reče plavòkosī njemu Menelaj:
»Sine Boétejev ti Eteóneju, prije mi nisi
Ludovo nikad, a sada budalasto, djetinjski zboriš!
I nas se dvojica sami povratismo ovamo s puta
Mnogih se gozba nagòstīv u ljudi; — možda će odsad
35 Zeus nas sačuvat od zla; — već konje tima ispregni
Strancima, pa ih amo dovedi, neka se časte.«
Reče Menelaj i iz kuće tad Eteónej istrči
I druge brze sluge pozove, za njim da idu.
Oni od kola konje ispregnuše znojne, a zatim
40 Uz jasle konjske njih privezaše i njima uspu
U jasle pȉra i pȉru prim'ješaše b'jeloga ječma,
Pa uz zidove b'jele i preb'jele prislone kola,
A njih u dom božanski povedu, i oni se stanu
Čuditi vidjevši kuću gojenca Zeusova kralja;
45 Jer sjaj kakav je sunca il' mjeseca, takvim se sjajem
Nàočitōga sjala Menelaja visoka kuća.
Kad se nadovolje već i nagledaju se svega,
3
Onda u laštene káde okupat se obadva pođu.
A kad ih robinje veće okupaju, namažu uljem,
50 Tada u košulje njih obuku i runjave struke;
I njih obojica tad uz Menèlaja sjednu Atrída.
Sluškinja ù krāsnōm, zlatnom ibríku, na kotliću što je
Stajao srebrnome, donèsē vode i gost'ma
Polije ruke i glatku protégnu trpezu zatim.
55 Časna ključarica hljeba donese i na nju ga stavi,
I mnogo metne jestívā te njima ih nuđaše rado;
Mesa svakakvog pune mesòsječa plitice uzme
Te ga postavi njima i zlatne dade im čaše.
Zdraveć se s njima Menelaj plavòkosī ovo im reče:
60 »Dȅte uzmite jela i veseli bud'te, a tkȍ ste,
Onda ću pitat vas tek, kad budete obadva siti;
Nije vam valjada mati i otac propalog roda,
Već su vam očevi kralji, gojénci Zeusa, što nose
Žezlo u rùkū; tȁ ne bi prostaci rodili takvih.«
65 Reče i volujski hrbat, što njega počastiše njime,
Tusti i pečeni uzme i onoj dvojici dade.
Rukama pòsegnū tada za gotovim jelima oni;
Pa kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
Onda Nestora sinu Telemah progovori ovo
70 Glavu primaknuvši k njemu, da ne bi ì drugī čuli:
»Gledaj, Nestorov sine, o premili srcu mi druže,
Kako li mjed po ovoj po gromotnoj blista se kući,
4
Kako se elektron blista i bjȅlokōst, zlato i srebro.
Takovi negdje su dvori iznútra olimpskog Zeusa!
75 Šta li je blaga tu! sve čudo me motreći hvata.«
Njegov začuje govor plavòkosī junak Menelaj,

3
48. Vidi bilješku uz st. 468. u 3. pjev.
4
73. »elektron« je po svoj prilici jantar što su ga stari Grci kao trgovačku robu primili od Feničana: vidi o
tom u Tumačenju riječi i imena na kraju knjige.
38