Page 178 - John Coleman - Komitet 300
P. 178
nim tajnama (Official Secrets Act), koji je u celosti kopija britanskog zakona
donetog 1913. godine. Tim zloglasnim zakonom su pokriveni droga, pranje
prljavog novca, kriminal i reketiranje.
Mnogima nije poznata þinjenica da osobe optuene po Zakonu o slube-
nim tajnama, koji se moe tumaþiti na bilo koji naþin koji odaberu agenti
Krune, mogu dobiti i smrtnu kaznu. Kao to sam mnogo puta od 1980. go-
dine govorio, Kanada nije poput zemalja June Afrike ili Holandije ili Bel-
gije. Oduvek je bila, a i danas je vezana za uzice koje vuþe kraljica Engle-
ske. Zato je to zemlja koja uvek prva ispunjava elje kraljice Elizabete. Ka-
nadski voujnici borili su se u svakom ratu Njenog Visoþasntva, ukljuþujuüi i
Burmski rat (1899-1903).
Sliþno svom ameriþkom bratu, Veüu za spoljne poslove, i Kanadski institut
za meÿunarodne poslove (Canadian Institute for International Affairs) je de-te
Kraljevskog instituta za meÿunarodne poslove (RIIA) i upravlja kanadskom
politikom. Njegovi þlanovi zauzimaju poloaj ministra spoljnih poslova sve od
njegovog osnivanja 1925. godine. Institut za pacifiþke odnose je telo koje je
izazvalo napad na Perl Harbor i koje je oberuþke doþekano u Kanadi poto je,
1947. godine, otkriveno izdajniþko delovanje Ovena Latimora i njegovih kole-
ga, te su napustili SAD pre nego to su mogli da budu optueni.
Kanadski institut za meÿunarodne poslove povezan je sa Organizacijom
Rank preko ser Keneta Stronga, koji je bio drugi þovek tajne slube MI6 na
kraju Drugog svetskog rata. Kao þlan Reda Sv. Jovana Jerusalimskog, Strong
je drugi þovek u Kanadi za Rank organizaciju i kada su u pitanju britanski
komercijalni interesi. ýlan je odbora najveüih drogerakih banaka - Hong-
konke i angajske banke i Banke Nova kotska, preko koje se slivaju pri-
hodi od prodaje heroina u Kanadi.
Prvi je sir Brajan Eÿvard Mauntin, visokopozicioniran þlan Vitezova Reda
Sv. Jovana Jerusalimskog. Dobro je zapamtiti da je Britanska Kruna, kada je
elela da Sjedinjene Ameriþke Drave uÿu u Drugi svetski rat, poslala lorda
Biverbruka i ser Brajana Mauntina da se sastanu sa predsednikom Ruzveltom i
da mu u tom smislu isporuþe naloge Krune. Ruzvelt se pokorio tako to je
ratnoj mornarici SAD-a naredio da dejstvuju iz baze na Grenlandu, odakle su
preduzimani napadi na nemaþke podmornice devet meseci pre Perl Harbura.
To je þinio bez znanja i odobrenja ameriþkog Kongresa.
177
