Page 183 - John Coleman - Komitet 300
P. 183

Express, Centra za politiþke studije (Center  for Policy  Study), banke Chase
          Manhattan, kompanije General  Motors, kuüe Louis Harris Polis, Bele kuüe,
          Instituta za životno osiguranje (Institute of Life Insurance), Ameriþkog crve-
          nog krsta (American Red Cross), kompanija Mobil Oil i British Petroleum,
          kao  i brojnih  drugih  kompanija i institucija Komiteta 300.  Njegova metodo-
          logija je, utemeljena na proceduri Tavistok instituta i tajne službe MI6, i na-
          ravno jedinstvena je:

           Ukratko  üu da iznesem našu metodologiju.  Kod  izrade Trend Reporta za svoje
           poslovne partnere  u veüini sluþajeva se oslanjamo na sistem posmatranja lokalnih
           dogaÿaja i ponašanja.  Do krajnosti smo impresionirani dosegom do kojeg je ovo
           društvo sazdano odozdo prema gore, tako da radije posmatramo šta se de-•Jj, šava
           na lokalnom nivou nego šta se dešava u Vašingtonu ili Njujorku, u lampi, Hartfordu,
           Viþiti, Portlandu, San Dijegu i Denveru. Ovo društvo je uveliko društvo  odozdo
           prema gore.

              Koncept praüenja koji je primenjen kod odreÿivanja tih trendova vuþe svoje ko-
              rene još iz Drugog svetskog rata. Za vreme rata obaveštajni struþnjaci su nastojali
              da pronaÿu metodu pribavljanja informacija o neprijateljskim zemljama koje bi u
              normalnim uslovima dobili preko anketa. Pod vodstvom Paula Lazarsfelda i Harolda
              Losvela osmišljena je metoda za praüenje dogaÿaja u ovom društvu, ukljuþujuüi i
              analizu sadržaja dnevnih novina.

              lako ovu metodu praüenja javnog mišljenja i dalje primenjuju obaveštajne gru-
              pe, zemlja godišnje troši milione dolara na analize novinskih sadržaja sa svih
              strana sveta... Razlog zbog koga ovaj sistem praüenja promena u društvu tako
              dobro funkcioniše jeste þinjenica da su „rupe" u novinskim vestima postale za-
              tvoren sistem.  Iz ekonomskih  razloga novine nikada  ne poveüavaju  prostor  koji je
              posveüen vestima.

              Tako, kada se u taj prostor za vesti uvede nešto novo (jedna ili više vesti), ne-
              što drugo se mora izbaciti ili ispustiti. Naþelo koje se ovde primenjuje zove se
              prisilni izbor unutar zatvorenog sistema  U toj prisilnoj situaciji dodaju se nove
              brige, a zaboravljaju stare. Mi pratimo i one nove, dodate, i stare, odbaþene.


              Društva su oþigledno kao ljudska biüa. Ne znam taþan broj, ali þovek istovreme-
              no može da u glavi drži odreÿeni broj problema. Ako se tom broju doda jedan


                                         182
   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188