Page 186 - John Coleman - Komitet 300
P. 186

tiþno nikakvog protivljenja tom krvavom ratu. Podaci iz tog vremena pokazu-
           ju da do 1917, to jest neposredno pre ulaska Sjedinjenih Ameriþkih Država u
           taj rat, 94% pripadnika britanskog radniþkog sloja, koji je nosio glavni teret ra-
           ta, nisu  imali pojma  za Šta se bore, osim  što  su  imali sliku  koju  su  stvorili
           medijski manipulatori o tome kako su Nemci strašna rasa, koja se namerila da
           uništi njihovog kralja i zemlju i koju treba zbrisati sa lica zemlje.
               Skoro ništa se nije promenilo, jer smo 1991. imali skoro istu situaciju
           koju  su  stvorili mediji  i  koja je predsedniku  Bušu omoguüila flagrantno  kr-
           šenje Ustava - genocidni rat protiv Iraka, uz punu podršku 87% Amerikana-
           ca. Predsedniku Vudrou Vilsonu se mora proznati, ako je to pravi izraz, da
           je uskoþio u vagon manipulatorske bande i iskoristio ga za ostvarenje cilje-
           va koje mu je na uho šaputao njegov kontrolor, pukovnik Haus.
               Po nalozima predsednika Vilsona, ili radije pukovnika Hausa, osnovana
           je Kompanija Kril  (Creel  Companv), koja je, koliko je  to  uopšte  moguüe
           utvrditi, bila prva organizacija u SAD-u koja se za pravljenje anketa i ma-
           sovne propagande koristila tehnikama i metodologijom Kraljevskog instituta
           za meÿunarodne poslove. Ogledi psihološkog rata usavršeni u Kuüi Veling-
           ton sa jednakim  uspehom  su se primenjivali  i  u Drugom  svetskom  ratu  i  ne-
           prestano  se primenjuju  u  masovnom  psihološkom  ratu  protiv  Sjedinjenih
           Ameriþkih Država, koji  je zapoþeo 1946. odine. Metode  se nisu promenile.
           Promenila se samo meta. Meta više nisu bile nemaþke radniþke þetvrti, ne-
           go ameriþki srednji sloj, koji je postao fokus napada.
               Kao što se þesto dogaÿa, zaverenici nisu mogli da obuzdaju svoje vese-
           lje. Posle Prvog svetskog rata, taþnije 1922, Lipman je obavljeni  posao  Kra-
           ljevskog  instituta za meÿunarodne poslove  u tanþine izneo  u  knjizi pod  na-
           slovom Public Opinion (Javno mišljenje), gde je napisao ovo:


               Javno mišljenje se bavi neverovatnim, nevidljivim i zbunjujuüim þinjenicama o ko-
               jima nema niþeg oþiglednog. Situacije na koje se javno mišljenje odnosi su po-
               znate samo kao mišljenja, slike unutar glava ljudskih biüa, slike o njima sami-
               ma, o druguma, o njihovim potrebama, svrhama i odnosima. To su njihova jav-
               na mišljenja. Te  slike, na koje  deluju  grupe ljudi  ili pojedinci u ime grupa, su
               službeno  Javno mišljenje".  Slika  u glavi neke osobe þesto tu osobu navodi na
               pogrešan put u njenom odnosu na svet izvan njene glave.



                                          185
   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191