Page 194 - John Coleman - Komitet 300

1. Kisindžer je naredio da Memorandum br.l odluke Veüa za nacional
nu sigurnost sastavi Helperin, koji je tekst tog memoranduma dobio
direktno od Kraljevskog instituta za meÿunarodne poslove, preko kru
gova iz Okruglog stola. Tim memorandumom Kisindžer je dobio vr
hovnu vlast u SAD-u i postao predsednik Verifikacionog veüa (Veri-
fication Panel). Odatle su usmeravani svi pregovori u vezi sa SALT-
om, uz pomoü Paula Nicea, Paula Varnkea i celog krda izdajnika u
Misiji za kontrolu oružja u Ženevi.
2. Kisindžer je bio imenovan u Specijalnu grupu za istraživanje Vijetna
ma, koja je nadgledala i ocenjivala sve izveštaje, koji su stizali iz Vi
jetnama, civilne i vojne, þak i obaveštajne.
3. Zahtevao je i dobio nadzor nad telom „Komitet 40" - supertajnom slu
žbom koja ima zadatak da odluþuje kada i gde üe se preduzeti oba
veštajne aktivnosti, a zatim da prati ceo tok operacija koje je pokre
nula.
4. U meÿuvremenu je FBI-u naredio da prisluškuje veliki broj ljudi, þak
i njegove najbliže saradnike, kako bi dao do znanja da on upravlja
svima. Veüini ljudi iz njegovog okruženja je reþeno da se prislušku
ju. To mu se skoro obilo o glavu kada je izdato nareÿenje za prislu
škivanje agenta tajne službe MI6 po imenu Henri Brendon, o þemu ga
Kisindžer nije obavestio. Brendon je za javnost bio dopisnik London
Times-a, pa su Kisindžera zbog toga skoro zbacili sa vlasti, jer takve
stvari se ne rade London Times-u.

ûela priþa o Elsbergovoj provali i podmetanju afere Votergejt predsedni-
ku Niksonu je predugaþka da bismo je ovde opisali. Recimo samo to da je
Kisindžer kontrolisao Elsberga od trenutka kada je angažovan kao student na
Kembridžu. Elsberg je oduvek bio tvrdoglav u pogledu Vijetnamskog rata,
ali su ga postepeno „obradili" u radikalnog leviþarskog aktivistu. Njegovo
„obraüenje" samo je za nijansu manje þudo od iskustva svetog Pavla na pu-
tu u Damask.
Ceo spektar nove levice u Sjedinjenim Ameriþkim Državama je rezultat
delovanja britanske obaveštajne službe MI6, preko þlanova Okruglog stola i
Instituta za politiþke studije (Institute for Political Studies, skraüeno IPS). Kao

193