Page 196 - John Coleman - Komitet 300
P. 196
da ispita njegov odnos sa Mekordom. Time bi stao u kraj celoj zaveri i uni-
tio üelu operaciju tajne slube MI6 - operaciju Votergejt.
Nikson nije zloupotrebio svoja predsedniþka ovlaüenja. Njegov zloþin je
bio taj to nije branio Ustav Sjedinjenih Ameriþkih Drava i to gospoÿu Ke-
trin Mejer Grejem i Bena Bredlija nije optuio za zaveru. Pedigre gospoÿe
Grejem je vrlo sumnjiv, to bi Desika Fleþer iz detektivske serije Murder,
She Wrote" brzo otkrila. Ali i kada bi to znali, kontrolori gospoÿe Grejem
bi se zduno trudili da zatakaju stvari. Washington Post je imao ulogu da
zagreva aferu jednim otkriüem" za drugim i da time u javnosti stvori klimu
nepoverenja prema predsedniku Niksonu, iako nije bilo ni trunke dokaza o
njegovim navodnim zlodelima.
ýinjenica da je gospoÿa Grejem, dugo godina osumnjiþena za ubistvo su-
pruga Filipa L. Grejema (koje je slubeno oznaþeno kao samoubistvo"), uop-
te zadrala imalo verodostojnosti, dokazuje ogromnu moü novina, kao to su
Lipman i Bernajs sa pravom predvideli. Drugi izdajnici koje je trebalo optu-
iti za veleizdaju bili su: Kisinder, Hejg, Halperin, Elsberg, Jang, Mekord,
Dozef Kalifano i ýomski iz IPS-a, te agenti CIA-e koji su otili u Mekor-
dovu kuüu i spalili sve njegove papire. Jo jednom je vredno spomenuti da
je Votergejt, kao i mnoge druge operacije koje ovde, zbog ograniþenog pro-
stora, nismo mogli uvrstiti, pokazao kako Komitet 300 ima potpunu vlast
nad Sjedinjenim Ameriþkim Dravama.
Ako se Nikson druio sa ljudima poput Erla Vorena i nekih mafijakih
efova koji su Vorenu izgradili kuüu, to ne znaþi da je trebalo da bude osra-
moüen aferom Votergejt. Moja odbojnost prema Niksonu je rezultat njegovog
dobrovoljnog potpisivanja zloglasnog Ugovora o antibalistiþkim raketama
(AMB Treatv) iz 1972. godine, i njegovog suvie bliskog odnosa sa Leoni-
dom Brenjevim. Jedan od najalosnijih propusta Veüa za manjine (Minoritv
Council) bio je taj to su propustili da iznesu u javnost prljavu ulogu IN-
TERTEL-a, privatne tajne slube kompanije Corning Group, koju smo veü
upoznali, pomoüu koje je mnogo materijala u pogledu Votergejta procure-
lo" Edvardu Kenediju, i ova þinjenica je vredna prezira. Privatne tajne slu-
be kao to je INTERTEL nemaju pravo da postoje u Sjedinjenim Ameriþ-
kim Dravama. One su opasnost po nae pravo na privatnost i napad na sve
slobodne ljude bilo gde na svetu.
195
