Page 201 - John Coleman - Komitet 300

podnese ostavku - koristeüi se propagandnim medijem britanske obaveštajne
službe, The New York Timesom, od 25. juna u kome je taj ultimatum obja-
valjen. Tragedija Votergejt je bila korak na putu bez povratka u varvarstvo
koje preplavljuje Sjedinjene Ameriþke Države i vodi nas pod vlast svetske
vlade - Novog svetskog poretka. Sjedinjene Ameriþke Države su danas na
istom mestu na kome se našla Italija kada je Aldo Moro pokušavao da je
spasi od veštaþki stvorene nestabilnosti.
Za kakav prestup je optužen Nikson? Džon Dor, þiji je životinjski karak-
ter bio veoma pogodan za objavljivanje takozvanih þlanaka o opozivu pred-
sednika Niksona, bio je autor i sauþesnik u izvršenju jedne od najdalekose-
žnijih nezakonitih domaüih operacija kontraobaveštajnog prisluškivanja u
istoriji Sjedinjenih Ameriþkih Država.
Kao direktor Meduministarskog obaveštajnog odelenja (Interdepartmental
Intelligence Unit, skraüeno IDIU) prikupljao je podatke od svih moguüih
agencija savezne Vlade, ukljuþujuüi i službu za unutrašnje prihode (Internal
Revenue Service). Taj program je bio povezan sa Institutom za politiþke stu-
dije. Jedan od svetskih trenutaka Dorove karijere je bio taj da je CIA-i, ko-
joj je po zakonu zabranjen obaveštajni rad unutar zemlje, na dalju istragu dao
10.000 do 12.000 imena osoba, ameriþkih državljana, koje je smatrao za mo-
guüe politiþke disidente.
18. Jula 1974. taj veliki branilac zakona, uz odmerenu pompeznost, izr
neo je „optužbe" protiv predsenika Niksona, što je prenosila televizija širom
Amerike. Nije bilo apsolutno nijednog dokaza da je Nikson uradio išta što
bi zaslužilo smenjivanje. Zaista, patetiþna Dorova konstatacija Niksonovih
navodnih „zloþina", bila je toliko beznaþajna da je þudo što je proces išao
dalje od toga. Optužbe za utaju poreza, za bombardovanje Kambodže bez
odobrenja Kongresa i za nejasnu „zloupotrebu moüi", koje na sudu ne bi imale
nikakvog temelja, bile su najbolje Dorove þinjenica. Kada je predsednik
Nikson podneo ostavku, 8. setpembra 1974, Sjedinjene Ameriþke Države su
bile do kraja destabilizovane.
Nigde se to nije tako primeüivalo kao u ekonomskoj i fiskalnoj politici.
1983. godine meÿunarodni bankari su se sastali u Vilijemsburgu u saveznoj
državi Virdžiniji kako bi razradili strategiju za pripremanje potpunog raspa-
da bankarskog sistema Sjedinjenih Ameriþkih Država. Taj unapred isplanira-

200