Page 30 - John Coleman - Komitet 300
P. 30

Vlade Alda  Mora  i generala Doziera;  usput spomenimo da general
                  Dozier ima strogo nareÿenje da ne priþa o onome šta mu se dogo-
                  dilo; kada bi prekinuo svoje üutanje, nesumljivo bi od njega „napra-
                  vili strahovit primer", onako kako je to Kisindžer pokazao Aldu Mo-
                  ru, Ali Butu i generalu Zii ul Haku;
               21. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u Americi u nameri i sa svrhom
                  njegovog potpunog i temeljnog uništenja.

              Mnogi od ovih ciljeva, koje sam prvi put nabrojao 1969. godine, od ta-
           da  su  ostvareni ili su  veoma  blizu  ostvarenja. U programu  Komiteta 300  od
           posebnog  interesa je  srž njihove ekonomske politike, uveliko  utemeljene na
           uþenju  Maltusa, sina engleskog  provincijskog  sudije. Postao  je  poštovan  i
           ugledan uz pomoü Britanske istoþno-indijske kompanije, a po uzoru na nju
           je osnovan Komitet 300.
              Maltus je  smatrao da je  ljudski  napredak  ograniþen  prirodnim  moguüno-
           stima kojima zuemlja može da izdržava odreÿeni broj stanovnika i da üe pre-
           koraþenjem tog broja ograniþena bogatstva zemlje ubrzo da nestanu. Kada se
           ta prirodna bogatstva  potroše, neüe ih biti moguüe nadoknaditi. Zato je, po
           Maltusu, potrebno da se ograniþi  broj stanovnika uporedo  sa smanjenjem  pri-
           rodnih bogatstava. Nepotrebno je i spominjati kako elita neüe sebi da dozvoli
           da je ugrozi brzo  rastuüi  broj stanovnika, „beskorisnih izjelica", i zato  se
           mora sprovesti  odabir.  Kao što sam  veü  rekao,  „odabir"  se veü  dešava,  me-
           todama koje su zacrtane u „Izveštaju Global 2000".
              Svi  ekonomski projekti  Komiteta  300 završavaju se na raskrsnici izmeÿu
           Maltusa i  Frederika fon Hajeka, drugog  ekonomiste  pesimizma pod pokrovi-
           teljstvom  Rimskog kluba. Poreklom  Austrijanac, Fon Hajek je veü  dugo  pod
           nadzorom  Dejvida Rokfelera, a njegove zamisli  su u Sjedinjenim  Ameriþkim
           Državama  veü  priliþno  široko  prihvaüene. Prema Fon Hajeku, ekonomska
           platforma Sjedinjenih Ameriþkih Država mora se temeljiti na:

              a)  urbanim crnim tržištima;
              b)  malim proizvodnim pogonima hongkongškog tipa, sa fiziþkom radnom
                 snagom;
           :
           >V,   c) turistiþkim delatnostima;

                                          29
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35