Page 25 - John Coleman - Komitet 300
P. 25
to se tiþe zemalja Treüeg sveta, jedan od þlanova Rimskog kluba, Har-
land Klivlend, pripremio je izvetaj koji je dostigao vrhunac cinizma. U to
vreme Klivlend je bio ameriþki predstavnik u NATO-u. Ukratko, zemlje Tre-
üeg sveta, po tom izvetaju, trebalo bi same da odluþe koji üe narodi ili de-
lovi naroda da budu eliminisani. Kao to je Peci kasnije napisao (na temelju
Klivlendovog izvetaja): ,JVaruen sukobljenim politikama triju najveüih ze-
malja i blokova, delimiþno grubo sklepan, postojeüi meÿunarodni ekonomski
poredak vidno puca po rubovima... Moguünost potrebe pribegavanja odabiru
- odluci ko mora da opstane - uistinu je vrlo surova. Ali ako dogaÿaji, na-
alost, dovedu do takvog kritiþnog stanja, pravo na odluþivanje ne moe se
prepustiti samo nekolicini drava, jer bi time one dobile zlokobnu moü nad
ivotom gladnih na svetu."
U ovome se sastoji politika Komiteta 300 o namernom izgladnjavanju
afriþkih naroda, do smrti, to se dokazalo u podsaharskim dravama. To je
bio cinizam najgore vrste, jer je Komitet 300 veü ovlastio sebe za donoe-
nje odluka o ivotu i smrti i Peci je to znao. To je pokazao u svojoj ranije
izdatoj knjizi Limits oj Growth (Granice rasta). Odbacio je potpuno razvoj
industrije i poljoprivrede i umesto toga izneo zahtev da ceo svet potpadne
pod jedno koordinacijsko veüe, i to pod Rimski klub i njegove institucije u
NATO-u, tj. svetsku vladu.
Prirodna bogatstva üe se dodeljivati pod okriljem globalnog planiranja.
Drave-nacije moraju ili da prihvate vlast Rimskog kluba ili da ive po za-
konima dungle i da se bore za opstanak. Kao prvi ogled" Medous i Fore-
ster planirali su, za Kraljevski institut za meÿunarodne odnose, arapsko-izra-
elski rat iz 1973. godine, kako bi na jasan naþin pokazali svetu da üe pri-
rodna bogatstva poput nafte u buduünosti doüi pod vlast globalnih planera,
to naravno znaþi, u ruke Komiteta 300.
Tavistok institut je zatraio savetovanje s Pecijem, na koje su bili pozva-
ni i Mekdord Bundi, Homer Perimuter i dr Aleksander King. Peci je iz
Londona otputovao u Belu kuüu, gde se sastao sa Predsednikom i njegovim
kabinetom, posle þega je usledila poseta Ministarstvu spoljnih poslova (State
Department), gde je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova, sa Obavetaj-
nom slubom tog Ministarstva i njegovim Veüem za planiranje politike (Po-
licy Planning Council). Tako je vlada Sjedinjenih Ameriþkih Drava, od sa-
24