Page 25 - John Coleman - Komitet 300
P. 25

Što se tiþe zemalja Treüeg sveta, jedan od þlanova Rimskog kluba, Har-
           land Klivlend, pripremio  je izveštaj  koji je dostigao  vrhunac cinizma. U  to
           vreme Klivlend je bio ameriþki predstavnik u NATO-u. Ukratko, zemlje Tre-
           üeg sveta, po tom izveštaju, trebalo bi same da odluþe koji üe narodi ili de-
           lovi  naroda da budu eliminisani. Kao što  je  Peci  kasnije napisao (na temelju
           Klivlendovog izveštaja):  ,JVarušen  sukobljenim politikama  triju  najveüih ze-
           malja i blokova, delimiþno grubo sklepan, postojeüi meÿunarodni  ekonomski
           poredak vidno puca po rubovima... Moguünost potrebe pribegavanja odabiru
           -  odluci ko  mora da  opstane - uistinu  je vrlo  surova. Ali ako  dogaÿaji, na-
           žalost, dovedu  do takvog kritiþnog stanja, pravo na odluþivanje ne može se
           prepustiti samo  nekolicini država, jer bi time one dobile zlokobnu  moü  nad
           životom gladnih na svetu."
              U ovome  se sastoji politika  Komiteta 300  o  namernom izgladnjavanju
           afriþkih naroda, do smrti, što se dokazalo u podsaharskim državama. To je
           bio cinizam najgore vrste, jer je Komitet 300 veü ovlastio sebe za donoše-
           nje odluka o životu i smrti i Peci je to znao. To je pokazao u svojoj ranije
           izdatoj  knjizi Limits oj Growth (Granice rasta). Odbacio je potpuno razvoj
           industrije i poljoprivrede i umesto toga izneo zahtev da ceo svet potpadne
           pod jedno koordinacijsko  veüe, i to  pod  Rimski klub  i njegove institucije  u
           NATO-u, tj. svetsku vladu.
              Prirodna bogatstva üe se dodeljivati  pod okriljem  globalnog planiranja.
           Države-nacije  moraju  ili da  prihvate vlast Rimskog kluba ili da  žive  po  za-
           konima džungle i da se bore za opstanak. Kao prvi „ogled" Medous i Fore-
           ster planirali su, za Kraljevski institut za meÿunarodne odnose, arapsko-izra-
           elski rat iz 1973. godine, kako bi na jasan naþin pokazali svetu da üe pri-
           rodna bogatstva poput nafte u buduünosti doüi pod vlast globalnih planera,
           što naravno znaþi, u ruke Komiteta 300.
              Tavistok institut je zatražio savetovanje s Pecijem, na koje su bili pozva-
           ni  i Mekdžordž Bundi, Homer  Perimuter  i  dr  Aleksander  King. Peci je iz
           Londona otputovao u Belu  kuüu, gde se sastao sa Predsednikom  i  njegovim
           kabinetom, posle  þega je usledila  poseta Ministarstvu spoljnih  poslova (State
           Department), gde je razgovarao sa ministrom  spoljnih  poslova, sa Obaveštaj-
           nom službom tog Ministarstva i njegovim Veüem za planiranje politike (Po-
           licy Planning Council). Tako je vlada Sjedinjenih Ameriþkih Država, od sa-


                                          24
   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30