Page 160 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 160

160                                                                             LECENJE  BIU EM


           koriste  ne  samo  varosanima  koj ima  'Su  nadomak  lekari  i  apotckari  vee,  pre
           svega,  bn'lanima  i  planineima  koji  ponekad  treba  da  prepesace  dcsetine
           kilometara  po  snegu  i  nevremenu  do  prve  pomoei,  a  na  tom  putu  bolest
           moze  jos  vi "e  cia  se  komplikuje  i  cia  se  lose  zavrsi.  Za  vreme  ratova  i  be-
           zanija  dobar  caj  je  cesto  pasonosan  lek.
                 Navescemo  nekoliko  reeepata  0  slozen im  cajevima  od  lekovitog  bilja,
          mesavine  rawih  bezazlenih  biljnih  droga  koje  se  watno  vise  koriste  u  in-
           c1ustrijski  razvijenim  zemljama  Zapadne  Evrope  i  Severne  Amerike  nego  u
           nerazvijenim  koje  obicno  obiluju  lekovitim  bi ljem,  jer  ga  one  slabo  iIi  ni-
          kako  ne  koriste,  najcesee  zbog  neznanja,  zaostalosti  i  zdravstvene  neprosve-
           cenosli.

                 Poslednjih  l1ekoliko  godil1a  zdravsl veni  radnici  daju  sve  veei  olpor,  r e-
          akciju  na  pl'el el'alllL  i  ne  uvek  opravdal1u  upolrebu  antibiolika  za  spreea-
          vall j e i  leeellie  l1ajob i{;lIijilz  svakidasl1jih oboljen ja.  Pogotovo u n'ordijsk,im zem-
           Ijama,  Kanadi,  AustraIiji,  Japanu,  Engleskoj ,  SSSR  i  drugde,  sve  vise  izbe-
          gavaju  lIpotrebll  anlibiol ika  (daju  ih  sarno  kada  1e  to  zaista  neophodno  i
          opravdano)  i  bolesnieima  preporucuju  prirodne  lekove,  koristeei,  pre  svega,
          lIeskodljivo  lekovilo  bilje,  sunce,  voc/£{,  eist  vazduh  l  ,sve  drugo  sto  ne  moze
          coveku  skoditi,  nego  sarno  koristiti.

                 Protiv  gripa,  nazeba  i  tome  slicno  koristi  se  kao  preventivna  mera
          bilje  koje  sadd i  t7.V.  filol'lcide  (antibakterijske  sastojke  viseg  bilja),  0  koji-
          rna  se  govori  u  ovoj  knjizi.

                 Evo  nekoliko  mesavina  cajeva  koje  moze  svako  pripremiti:
                 1.  Po  1  kasiku  lipovog  i  zovinog  eveta  pomesati  i  popariti  sa 400  g  klju-
          cale  vode,  smesta  poklopiti  i  sto  IOplije  popiti  zasladeno  medom  iIi  nekim
          sokom prija tnog slatkog i  nakiselog ukusa.
                 2.  Po  20  g  trave  daninoca,  bo,razine,  pomocnice,  vrbove  i  brestove  kore,
          kao  pod  1.

                 3.  Po  30  g  lipovog  Ii  zovinog  eveta  ~  Ipupoljaka  erne  topole  i  10  g  pu-
          poljaka breze,  kao  pod  1.

                 4.  Po  25  g  kore  od  vrbe,  erne  topole  i  simsira  i  klekinja,  kao  pod  1.
                 5.  Po  25  g  korena  repusine,  koprive,  sapunjace  i  zecjeg  trna;  sve  se
          mora  pre thodno  dobro  isitniti;  3  kasike  ove  mesavine  kuvati  5  minuta  u
          pola  litra  vode  i  zasladeno  sto  toplije  popiti  u  nekoliko  doza.
                 6.  Po  20  g  lipovog  i  zovinog  eveta,  pupoljaka  erne  topole  i  vrbe  i  po
          5  g  eveta  razlicka,  nevena,  suruciee  i  ernog  trna,  kao  pod  I.
                 7.  Po  25  g  korena  sapunjace,  angelike,  dikiee  iIi  bele  boee  (Xanthium
          spil10sumJ  i  .trske,  kao  pod  1.  Caj  piti  sto  topliji,  kao  i  sve  ostale  cajeve
          za  izazivanje  znojenja.
                 S.  Po  20  g  vranilovke,  majkine  dusiee,  kamiliee,  zove  i  lipe,  kao  pod  1.
                 9.  Po  2"  g  kamiliee,  zove,  lipe  i  pupoljaka  erne  top ole,  kao  pod  I.
                 10.  Po 20  g  majorana,  ad verema  trave,  metviee,  lipe  i  zove,  kao  pod  I.
                 11.  Po  25  g  dab ric ice,  vrbovih  pupoljaka  i  eveta  zove  i  suruciee,  kao
          pod  1.
                 12.  Po  25  g  korena  kraljevea,  angelike,  selena  i  sapunjace,  kao  pod  I.
                 13.  Po  25  g  dimnjace,  pupoljaka  vrbe  i  topole  i  metviee,  kao  pod  1.
                 14.  Po 40  g  lista  pitome nane  i  dbizle  i  po  10  g  vl'bove  kore i  pupoljaka
          ad  erne  topole,  kao  pod  1.
   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165