Page 162 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 162

162                                                                             LECENJE  BIWEM


                                               K02NE  BOLESTI


                Leeenje  koznih  bolesti  je  vrlo  s lozeno  i  obieno  veoma  dugotrajno.  lako
          je  naucna  medicina  i  na  ovom  polju  ostvarila  krupne  napretke,  jos  uvek
          ima  znatnih  teSkoca  u  lecenju  izvesnih  hronienih  i  upornih  oboljenja  koze.
          Zbog  toga  se  bolesnicima  preporueuje  da  se  ne  Ieee  samoucki,  na  svoj).l
          ruku,  nego  da  se  za  savet i  pomoc  obrate  dermatologu.
                Narodno  leeenje  koznih  bolesti  vrlo "je  raznovrsno  i  staro,  kako  u  nas
          tak"O  i  u  drugih  naroda  na  raznim  kontinentima  kroz  vekove,  jer  su  higi-
          jenske  prilike  donedavna  bile  vrlo  lose.  Zato  je,  narocito  za  zaostale  kra-
          jeve,  od  posebnog  znacaja  zdravstveno  prosvecivanje.  Ukoliko  su  uslovi  zi-
          vota  losiji,  utoliko  ima  vise  oboljenja,  osobi10  koznih.
                Prema  tome,  svakodnevno  kupanje,  presvlacenje  ~  cis/Dca,  pre  svega
          i  iznad  svega,  najbolje  mere  su  predohrane  protiv  vecine  koznih  bolesti.
                Najvise  je  kozl1Iih  oboljenja  za  vreme  ra'tova,  bezanija  i  drugih  nenor-
          malnih  prilika.  Zbog  toga  je  neophodno  poznavanje  onih  mogucnosti  i  sred-
          stava  koje  nam  primda  u  svako  doba  pruza.  U  miru  ih  ,treba  dobro  upo-
         znati  da  bismo  ih  u  slueaju  rata  mogli  uspesno  koristilli,  pogotovu  ako  se
          nademo  daleko  od  zdravstvenog  centra.
                Za  lecenje  komih  oboljenja  ima  ramih  lekova.  U  terapiji  se  koristi,
         cesto  s  dobrim  uspehom,  velik  broj  biljaka  i  biljnih  derivata.  Jedni  se  pri-
          menjuju  spolja,  a  drugi  iznutra.  lma  prostih  i  slozenih  takvih  lekova.
                1.  Spolja  se  upotrebljava  bilje  koje  sadrZi  ulja  i  masti,  zatim  sluzi  i
         srodnlh  poliuronskih  jedinjenja,  tanina  i  drugih  polifenolskih  materija,  azu-
         lena  i  proazulena,  vitamina  .i  provitamina,  hinona  i  antrahinona,  antisepti-
         ebh  etarskih  ulja,  zatim  se  koriste  biljni  katrani,  balsami  ~  drugo.
                Samleveno  bademovo,  laneno,  buaokovo,  leSnikovo,  btmdevino  i  drugo
         llijeno  semenje  upotrebljava  se  viSe  hlljada  godina  kao  veoma  blago  sred-
         stvo  za  lecenje  raznih  upala  i  ozleda  koze  i  sluzokoze.  Osim  ulja,  koje  je
         glavni  Jekoviti  sastojak  ovog  semenja,  deluju  i  drugi  korisni  sastojci  (vidi
         poblize  0  tome  u  ovoj  knjizi  gde  se  govori  0  -svakoj  od  ovih  biljaka).  Za
         lecenje  se  koristi  i  cisto  ulje  ovih  biljaka,  bilo  za  mazanje,  bilo  kao  pod-
         loga  za  spJ-avljanje  ramih  obloga,  cicvara,  kasica,  melema,  lekovitih  masti
         i  drugih  lekovitih  preparata.
                Medutim,  treba  naglasiti  da  lekovitost  samlevenog  uljenog  semenja  i
         njihovih  ulja  nijc  ista.  Tako,  na  primer,  sveze  sarnJeveno  laneno  seme  ima
         viSestruko  dejstvo,  jer  osim  ulja,  blagoVvorno  deluju i  drugi  kori·sni  sastojci
         tog  semena  (vidi  »laneno  seme«)  koji  dopunjuju  dejstvo  Cistog  ulja.
                Od  uljevnog  semenja,  pogotovu  onog  u  kome  ima  i  sluzi  (Ian,  dunja,
         buaca~), spravljaju se  u  dermatologiji,  nauenoj  kozmetologiji  i  sLienim  spe-
         cijalnostima  razne.maske  iIi  oblozi  za  lice  i  za  druge  delove  tela  da  se  koza
         »podmladi«,  osvezi,  ovlaZi,  omeksa.
                Za  leeenje  opekotina  od  sunca, 'kljueale  vode  i  drugo  koriste  se  masne
         materije, pre svega,  razna susiva  ulja sa mnogo  glicerida  nezasicenih  masnih
         kiseii1'!a,  provitamina  i  vitamina  (Janeno,  riblje  i  dr.).
                Sve  te  masne  materije  (masti  i  ulja)  moraju 'biti  potpuno  sveze,  ne-
         uiezene  i  neutralne  reakcije.  Stara, u,zegnuta  i  kisela  ulja  i  masti vise  skode
         bolesniku nego  sto  mu  koriste.  Zbog toga  se  nikako  ne  smeju  upotrebljavati
         za  lek.
   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167