Page 274 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

VILINO SITO. KRAVUAK . VI NOVA !.QZA .. .
275

VIUNO SITO, KRAVLJAK, KRALJEVAC, PUPAVA, RESETKA

Carlina acaulis L. - Compositae

Vil.ino sito nema stabljike, ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii~cem
i glavicasta evast leze na zemlji. Dugovecna zeljasta biljka. Koren je oka-
mit, kao palae debeo, mesnat, vretenast, na preseku beo, ukusa koji pod-
seca na koren kupusa: malo ljutne d ima svojstven miris. Cvetna glaviea je
crvenkasto·belicasta, u precniku oko 12 em, okrugla, leii na rozen od du-
guljastih ca~ icn ih Iistova, a ispod njih je rozeta od bodljikavih, oko 30 em
dugackih, peraslO deljenih, debelih, grubih Iistova. Cveta eelog leta. Kad
sazri, ostaje sarno »sito« 'koje vetar nosi.
Rasprostranjcnost. - Mr~avi, suvi pa~njaei u brdima i planinarna.
Droga. - Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Brzo poplesnivi pa
se mora naglo osu~iti i paZJjivo cuvati na suvom mestu.
Sastav_ - Sadrzi 1-2% etarskog ulja, smole, voska, lanina, oko 20 0 / 0
inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b.iljkama iz iste farni'Ii'je: Compo-
sitae). - Etarsko ulje je smede boje, jakog, narkoticnog mirisa; sastoji se
iz raznih terpena; ima antibakterijska svojstva.
Upotreba. - U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode), vina (30 g na 1 litar
vinal i ekstrakta daje se kao diuretik, dijaforetik, toniok i holagog. Spolja u
obliku ka~iee stavlja se na cireve, rane i za lecenje koznih bolesti u narodnoj
medicini.
U gladnim godinama koren se jede; hranljiv je zbog inulina. Po~to je
.inulin levulozan, koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dija-
beticarima.
Narodna imena. - Osim spomenutih, evo jo~ i ovih imena: beli tm,
belotrn, kompava, prostriljavica, .protak, pupavae, sjekavae.
Slicnog hemijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda:
Carlina acantilitolia All., C. alpina Jaeq., C. corymbosa L., C. vulgaris L. i dr.

VINOVA LOZA

Vilis vinifera L. - Vitaceae

U eeloj biljci i vinu ·ima tanina, flavonoida i leukoantocijana. U li~cu
ima bojene materije enozida, a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je-
"njenja. U zrclim plodovima ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih ki-
seLIa, raznih soli i drugill korlsnih sastojaka.
Vinova loza ima izraz,ita svojstva vitamina P (flavonoidi), ~to obja~­
njava vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Varije-
tet vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list), koji se do kraja
XIX veka upotrebljavao za bojadisanje, koristi se i danas kao lek za ure-
divanje menstruacije, protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i
kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace
i majorana se pome~a . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode,
ostaviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku dana. Protiv jakog odliva
upotrebljava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka