Page 292 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

GOROCVET 293

je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v nub i I j k u,
koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Bila je sas·
tavni deo mnogih starnl lekova.
Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti, bradavica i
sl. Iznutra j o~ same u homeopatsko; medicinL Daju je ; kao em e nag 0 g,
ali pri tom treba biti vrlo oprczan. Kao abortiv surnnjiva je i
opasna.
Ne~to st! vge upotrebljava u veterinarskoj medicin; kao emenagog,
abortiv, stomahik i diuretik.
Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Domace livo-
tinje je ne jedu. U1je je najotrovnije. Na kOli izaziva plikove.

Ostala narodna Imena: blazeno drevce, varunac, gluvi smric, gluhi smrc,
glu~ak, zenska klekovina, jagodna s~mina, savina, smrdelika, smrdelj ika, smrd·
Ijiva brina, smric·glu~ac.

GOROCVET

Adonis vernalis L. - Ranunculaceae

Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Raste po zemljama oko Crnog mora.
Najvge ga ima u Ukrajini, na Krimu, na severnom Kavkazu i jugozapad-
nom Sibiru. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi, odakle se mestimicno
ra~irio i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima dr-
fave, mestimicno u znatnoj kolicini, tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti,
odnosno, razmnozavati. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku, na Fruskoj
gori, po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima.
Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim, plitkim, mr~avim, su-
vim, peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim
~umama, kamenilim brezuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Gorocvet je
jedan od prvih vesnika proleCa. Rano u prolece, kad su nasi suvi pa~njaci
jos goli, zeleni bokori gorocveta 5 divnim, krupnim, glavieastim, kao zlato
lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih
predela.
Iz krupnog, viSeglavog, mrkog rizoma gorocveta, koji je na donjoj
strani obrastao mnogobrojnim, crnim, vretenastim, zilicastim korenjem, rano
u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike, Cesto po stotinu
strukova u busenu. Neke stabljike su sa cvetom, a manj.i broj ih je bez cveta.
Po jedan cvet se nalazi na vrhu stabljike. Ima strukova sa vge cvetova, tako,
dok je jedan precvetao, drugi je u cvetu. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plo-
dova.
Cela biljka je jake zelene boje, kad se osusi (droga) postaje sivkasta.
Ccla biljka je otrovna, gorkog, ljutog i neprijatnog uk usa, kao, tlo-
stalom, i svi drugi ljutici.
Berba. - Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Po-
negde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u
cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. U homeopatskoj medicini se upo-
trebljava samo sveza biljka u cvetu, ~to je najcelishodnije, jer su najbolji
preparati izradeni od svezeg gorocveta. I pored svih mera u pogledu branja,