Page 334 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 334
2.ALFlJA
335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA
Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi
i po onom njegovom strogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima
veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili ma-
nastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je
na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz ve-
kove vidi se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati
posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke.
lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste
divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno
i nepokolebljivo poverenje u iscelitelj~ku moc 'kala,vera iii dZiger·trave. I
na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vr-
tovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE
Nekoliko stotina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se
na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog
etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju kon-
zervi mesa.
PRIVREDNI ZNACAJ
Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju.
Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Tr-
sta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija pro-
cveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Ie-
kovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv
erozije.
To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pri-
peke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom
kdu.
Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas za-
konom zaSticena.
KADUUIN MED JE LEKOVIT
U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek
vi~e ceni od ostaJih.
IZGLED BIUKE
Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. Stab-
Ijika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni
zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, iz-
razito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ljenove na vrhovima sta-
bljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.
