Page 335 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 335

336                                                                              LECENJE  BlUEM


                     WRAUEVINA,  IDRAUlKA,  PISKA VICA,  PISKA VAC

                                 Galega  otficinalis  L.  -       Papilionaceae


                Dugovefua  zeljasta  biljka,  visoka  do  1  m.  Stabljika  joj  je  uspravna,
         uzdui;  naborana  i  ~uplja.  Listovi  su  perasto  deljeni  i  dugaeld.  Cvetovi  su
         plavieastobeli,  skupljeni  u  guste  evasti.  Cveta  leti.  Raste  na  vlatnim  me-
         stima.

                Droga. -     Vrhovi  grancica  u  evetu i  seme (Galegae  summitas  et  semen).
                Sastav.  -     Alkaloid  galegin  (gvanidinov  derivat),  galuteozid  (f1avonski
         heterozid), saponini, tanini i  gorke materije;  list ima do  100  mf!1'/.  vi1amina C.

                Upotreba.  -       Prisustvo  gvanidinskih  derivata  objasnjava  opravdanu
         upotrebu  zdraljevine  za  leeenje  laksih  oblika  secerne  bolesti.  Pojaeava  lu-
         eenje  mokrace,  znoja  i  rnleka.  Ulazi  u  samav  antidijabetiCnih  eajeva.

                Opomenal  -       Biljka je otrovna zbog galegina.  Zbog toga  se ne sme uper
         trebljavati  bez  kontrole  lekara.
                Narodna  tmena:  garingal,  zdralika,  zdralinje,  zervinjak,  jastrebina,  ker
         zja  ruta,  kozjaca,  luda  trava,  orlina,  orlovae,  piskovina,  rujavae,  skovral,
         harlina,  silj.




                                                  tIVA TRAVA


                            Erodium cicutarium L'H6rit. -                Geraniaceae


                Trajna zeljasta dlakava biljka,  visoka  do  60  em.  Ima  dugaeke,  perasto
         deljene  listove  i  ruiicaste,  crvenkaste,  ljubieaste,  ponekad  i  bele '  eve-
         tove  na  kratkim  drskama.  Od  roda  Geranium  razl&uje  se  izduienlm
                                                           'listovima  i  spiralno  uvijenim  klju-
                                                           'nom  na  plodieu,  koji,  kad  se  ovlali,
                                                           patne  da  se  odvija  i  kao  burgija  za-
                                                           vlaci  u  zemlju.  Cveta  od  aprila  do
                                                           septembra.  Raste  svuda,  a  najviSe  na
                                                           suvim,  suneanim  mestima.  Upotreb-
                                                           Ijava  se  cela  biljka  brana u  evetu
                                                           (E rodii  cicutarii  herba),  vise  u  narod-
                                                           noj  nego  u  .naucnoj  medieiru  zbog  ne-
                                                           dovoljno  poznatog  hemijskog  sastava
                                                           i  protivrecnih       misljenja       terapeuta
                                                           o  lekovitoj  vrednosti  live  trave.
                                                           Po  nekima,  deluje  brie,  ali  slabije
                                                           nego  Hydrastis  (a  donekle  i  kao  ra-
                                                           zen a  gIavnica),  a  po . drugima,  deluje
                            1.IVA  TRAVA
                                                           slieno  rusomaci,  draguscu  j             kopri-
         vi,  pa se s  tim drogama daje u  obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje me-
         troragije  i  menoragije  uzima  se  svaka  2  sata  caj  spravljen  ad  20  g  iseekane
         suve  droge  kuvane  10  min uta  u  200  g  vade.  Tek  u  novije  vreme  (1952.  do
         1957)  u  zivoj  travi  su  nadeni  nekd  amini,  pirokatehol  i  cilibarna  kiselina,
   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340