Page 431 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 431
432 LBC1!N1B BIU1!M
Slitna la'1ena kataplazma se spravlja na laj nacin ~to se laneno isla·
eieno bra~no pomesaju i od toga napraVti 'ka~iea, ali se pri lome nikako ne
sme upotrebiti kl;lItala voda Uer ee unB tit i lekovite sastojke slaciee) nego
sarno hladna.
Ova ka~iea se upotrebljava protiv raznih oboljenja organa za disanje u
obIrku obloga, ali se mora biti vrlo oprezan, jer, mada lanena sluz i laneno
ulje ub aiuju razne upale, slaeica deluje sasvim suprotno: izaziva toplinu,
crvenik i bol, a ako se ostavi da stoji duze moze prouzrokovati mehurove i
rane. Zato 5 ovom kataplazmom treba bim vrlo oprezan :i Oi.m bolesni.k ose-
ti da ga peee i boli, kataplazmu skLnuti i bolno mesto namazati eistim la·
nenim uljem!
LAN U NASEM NARODNOM 2IVOTU
I kod nas, kao i kod ostalih slovenskih i drugih na.roda, Ian 1e zaorao
duboku bra2)du u narodnom zivotu. Do podi'Lanja tekstilne industrije, dok je
u ~arodu b,la razvijena kuena radinost, svako domaeinstvo je sejalo lan,
jer se laneno platno mnogo eenilo. Ono se eeni i danas, ali, na Zalost, mi mo-
ramo da ga uvozimo.
Kad divlji iii gajeni Ian iseveta, putnik mora stati da mu se divi. Ne·
zaboravna je sli ka beskrajne ravnice na~e Vojvodine okieene oazarna iseve·
talog lana divne nezne nebeskoplave boje.
Ja poseja' konopljicu,
sitan lan, sitan Ian ...
Narodna frnena: keten, len, preslej. eeten.
Istorlja. - La'leno seme se vee nekoliko hljada godina bez prestanka
uspclno i raznovrsno upotrebljava kako u naucnoj tako i u narodnoj me·
dici'1i.
Odmah treba naglasiti da je Ian ne 'Sarno jedna od najstarijih lekovitih
vee, istovremeno, jedna od najdrevnijih kulturnih biljaka uopSte, gajena,
p02Jnata i primata jo~ u kameno doba.
Steta je ~ to se kod nas Ian sve manje gaji i rec1e upotrebljava i kao Ie·
kovita i kao tekstilna biljka.
Lanena odeea je nac1ena u drevnim egipatskirn grobnieama (2300 god.
pre na~e ere) i prastarim sojenieama u $vajearskoj. Lanena odeca se spo-
rninje u Bibliji. Laneno platno koje ,je ,i kod nas veoma eenjeno, tek u XIX
veku pocinje bivati potiskivano industrijskom proizvodnjom ogromnih koli·
eina parnuka i parnuenog platna. Lan kao tekstilna biljka umerenih i hladnih
predela, kao uljena i hranljiva biljka, a mestimieno i kao poslastiea, slieno
kao makovo seme ·kod 'nas, ima veliku vaznost. Teofrast je otkrio sluzave
osobine lanenog semena, a Dioskorid i PI~nije govore 0 medicinskoj upotrebi
semena. Karlo Veliki je u svojim Kapitularima naree1ivao da 6e Ian mora
gajiti. U XIX veku Rusija postaje najveoi proizvodae lana u svetu (80%
svetske proizvodnje) i Dna to mesto i danas drli.
