Page 438 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LINCURA
439

(Brod, Sutman), pitoma cemerika (Hood) . U srezu Kosov$ka MJi'trovka za-
belezen je i naziv sisaca (CeceV'O), a u kJruseva61ooro ime ravelj.
U Makedaniji smo zabelezili ova narodna imena za lineuru: u Ohridu i
okolini susen cemer (Brod), div-cemer (Brod) , cemer (S truga , Debalr, Ohrid,
Kicevo, Resen). U Bitolju i okolil1ii cemer, l eleznicka bilka (MaIoVliSte).
Gde raste llncura? - Lincura raste cesto u vel~koj ronozini po plan in-
skim livadama i pasnjaeima (su,'atima), rec1e po ret kim Sumama i kamenjaru
na visinama od 800 do 2.500 m na Balkanu, u Srednjoj i juznoj Evropi, i
MaIoj Aziji. Sahira se najvik u Bosni, Lici, jugozapadnoj Srbiji (Zlatibor,
Tara). Sandzaku, na Pirinejima, Juni, Vogezima, Alpima i Kal'patima. Na gla.
su je lincura -iz Bosne, a sa Zlatibora je poznata u svetu kao jedna od naj.
boljih.

Nadmorska \"Islna_ - U nas se lincura javlja na nadmorskoj vis,ini od
300 do 2.500 m. U Ibarskoj klisuri, na padtinaroa Stolova ·raste na vi'sini od
300-400 m, na Sinjajevini od 2.000 do 2.100 ro, []a Peristeru oko 2.300 m.

Podloga. - Posle dugogodisnjeg terenskog proucavanja po planinama
Srbije, Crne Gore, Ma,kedonije i Bosne zapa21ili ,smo da se u nas zbog kon-
tinentalne klime lincura javlja ne sarno na karbonatnim nego i na silikat-
'tim podlogama. Na primer, na Stolovima, Gocu, Zeljinu, Kopaoniku, Zlati-
boru, Suvoboru, Rajeu i drugim planinama zabeleiili smo da se javlja na
serpentinu.
Opls blIjke. - Lineura je viSegodiSnja bHjka. Ima pravu snafnu stab-
ljiku vi sine do 1,5 m. Pri zemlji je vrlo k'rupno liSee, ,po obodu eelo, golo,
jajastog oblika, s 'nervima u luk savijenim. Gornja polowna stab'ljioke ima
lepe zlatnozute evetove koji su udruieni u pazuhu sitmog liSea i poredani
u spratove. Cveta od jula do avgusta. Plod je duguljasta, do 6 em dugacka
Cau'ra puna semena. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov
koren je vrlo roek, bez mehanickih elemenata, jedar, soCan, unutra bee i
vrlo gorak. Moze se seCi lako kao sir.

Berba, razmnoZavanje. - Od podzemnih organa dobija se droga Gentia-
nae radix - koren lincure. Korenje moze da dozivi starost do 50 goclina i da
bude tesko do 6 kg.
Koren se vadi u jesen. Treba vaditi sarno starije korenje od odraslih
biljaka, ocistiti od natrulih del ova, stablji1ke i zemlje. Krupnije korenje treba
uzduz iseci i susiti, ako je lepo vreme, na suneu, a ako nije, onda u zagreja-
noj prostoriji nanizano na debeo konae, ili u hlebnoj peCi, odnosno u sus-
nici za voce gde je ima. Osuseno korenje je zuekastobelica'ste boje, bez na-
rocitog mirisa, vrlo gor-kog ukusa.

Prilikom vac1enja treba iskopatli veliku jamu, jer je korenje lineure raz-
granato i duboko prodire u zemlju. Zatim je neophodno da se glava korena
s pupo/jcima vrati u zemlju i po'k.r~je zemljom, da se biljka ne tI!Il15ti. Na
taj nacin eemo imati kroz nekoliko godina novu, bogatu berbu. ViSeglave
rizome treba raseei na onoliko glava 'kolilko iroa pupoljaka i rasaditi na ra·
stojanju oko 50 X 50 em.

Susenje. - Desavalo se nekih godina da .planinci na nekim mestima
iskopaju velike kolicine korena, ali ga nisu mogli oSllsiti, jer ih je iznenadio
sneg. Na brzinu su ga utrapilri i vadili ga 1ek III .proleee. U veeini slucajeva