Page 439 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 439
440 LECI!NJI! BILII!M
nisu mogli prodati lineuru m DMim ni inostranim trgovcima, jer je bila
trula, prozukla, plesniva i sl. Tako je uo~i samog rata propalo nekolilko va-
gona lin cure na Kopaoniku, Zlatiboru, Durmitoru i jo~ na nekim mestima.
Za vreme dugotrajnog, sporog su~enja debelog i so~nog korenja lineu-
re razvija se osobit miris i mrko-crvena boja. Neki biljari nameroo ostav-
Ijaju poluosu~eni koren na gomilama da bi se izvr~ila fermentacija (vrenje)
i dobiia na taj naNn mnogo trafena tarona boja i svojstven miris.
U farmaciji se sve manje trafi prevreo koren, jer je mnogo manje go-
o
rak od onoga bledog, naglo osu~enog u toplaj sumici na 50 do 60 C. U no-
vije vreme jo~ se vi~e trafi ~asvim bleda droga, dobijena stabi/izacijom ko-
rena (~u~enog oko 80°C) odmah posle iskopavanja; na taj na~in je potpuno
spre~ena fermentacija i razlaganje praglikozida; ovako stabilizovan koren je
najgor~i i najbolji.
Gajenje Iineure se vr~i razmnazavanjem mladih izdanaka na najboljim
i najpristupa~nijim priradnim nalazgtima. Rasadivati se mofe u martu iii
oklobro ~im vreme dopusti. Za I hektar treba oka 60.000 sadnica iii oko
70 g ~emena. Klijavost semena je mala (ako SOOt.) i traje jednu ili dYe go-
dine. S jednog hektara se dobija oko 1.800 kg suvog korena (a:ko se vadi po-
sle pete godine). Lineura ne iziskuje gotovo nikakvu obradu. Jed..ino oko nje
treba ungtavBiti onaj korov .koji je jam, veci i bujniji od [lje.
Biljata se razvija vrlo sporo. Za klijavost semena neophodni su svet-
lost i mraz. Seme 'sakupljeno u septembro odmah se zasejava u sandu~ice
koji se ostave napolju da ih pokrije sneg. Posle topljenja snega sandu~ici se
prenesu, u staklaru, gde ostaju do nicanja i presadivanja rasada na stalno
mesto na otvorcnom polju. Seme nice .poeetkom maja. Bilj~iee, koje dosti-
gnu visinu oka 2 em, presaduju 5e napoljru u leje, na dobro pripremljeno zem-
Ijgte, u redove na razmaku oko 20 em. Tek trece godine u prolece vr~i se
rasadivanJe na stalno mesto na Tazma:kli od SOX 50 em.
Privredni znaCaj. - Lineura je jedna od najvafnijih na~ih planinskih
lekovjtih biljaka. Kako je njen medicinslki zna~aj vrlo veli,k, a talkode ima i
~iroku primenu u industriji gorkih alkoholnih pica, ·koren lineure se mnogo
trafi na domacem i stranom -trfi~tu. S db2lirom na to da je otkupna eena
mek dobra, a nalaziSta lincure su obi~no u si·roma~nim planinskim kraje-
virna, okolno stanovni~tvo rado pl'istupa vadenju korena ove biljke da bi
do~lo do zarade, jer porodiea od pet do sedam ~lanova mofe da iskopa dnev-
no preko 500 kg lineurinog korena.
Nerazwnnn eksploatacija Ifncure. - Godine 1938-1940. ~itava sela su
odlazila u planinu radi vadenja korena. DoSlo je do nagle i neracionalne
eksploatacije, kopalo se sve odreda, bez obzilfa na to da H je bilj,ka dovoljno
odrasla i koren dosta velik dli ne. Ne sarno -da »glave« korenja ni'sru wacene u
zemlju, nego je i dobar dec razgranatog korena ostajao neiskoriScen, jer
nisu 'kopane dovoljno duboke rope. CHj je bio da se za najkrace vreme isko-
paju najvece moguce 'kolicine. Ovakvim nepo~tednim i nepravi-lni,m qskori~
cavanjem lineura je u nas posta·la relka biljka. Mozda lincura ni'kad tako
nije stradala kao za vreme II svets'kog rata. Zato je i razumljivo ~to je alarm
naj'pre dan za nju. Godine 1945. ·na~i saradnici iz Uziea javljaju da na Ziati-
boro nema vi~e linoure. Medutim, od <lavnina je poznata prvoklasna !ineura
Cigote, Tornika, Palisada i drugih mesta na Ziatiboru. Godline 1948. ekipa
