Page 512 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

NAR ILl 8!P~ 513

grm, po svoj priliai poreklom iz zapacme A7Jije, iz Irana. Odatle 6e jo§
u preistorijsko vrerne ra~irio i DR Istok j na Zapad. Raste samoni!klo i gaji
se u svirn zemljama oko Sredozenmog mora, u jufnoj AfITici, JuZnoj Ame-
rici i drugim suptropskim i umereno toplim klimatima. U nas ga una moogo
oko Bara, Rijeke CrnojeV'iea i u Makedonijii, divljeg i gajenog. Nar su poz-
navali joS Egipean'J, Jevreji, Fenitani, Groi i Rimljani i upotrebljavali za lek.
U prastarim misirskim grobnicama na<!eni su plodow nara. Za vreme pun-
skih ratova Rimljani su doneli pladove liz oblasm Kartagine, odakle i poti~e
naziv Punica, Malum punicum (PlIDije), iako Dar nije poreklom iz Afrike.
Najvge se droge dobija iz zemalja oko Sredozemoog mora, osobiro iz Spa-
nije, Portugala, Allira i Francuske.
Herba i prerada. - IS'kopa se drvo, korenje opere i kora guli u vrpca-
rna sa stabla, grana i korenja, pa se osu~i. U pesku se rnogu dugo vremena
sa~uvati U svezem stanju -pruti6i sa neoguljenom korom. Radii. se preko cele
godine, ali najvge u jesen.
IzgJed droge. - Kora se sastoj4 ad deliea nejednake veli~ine i oblika.
I. Kora s~ stabla i grana (Cortex trunci et ramorum) sastoj.l se ad ce-
vastih iii manje-viSe zlebastih komada, 1-3 mm debeIrh j ako 10 em duga~
kih. Spolja su slivkasti, uzduf pobi,verui rutomrkim len t ,j eel a m a; obi~­
no "SU pokri-veni sitnim crnim li~ajem. Na unutramjoj stram su glatki, zuti
iii crvenomrki. Na prelomu su r a v III i (nema vlakana) 4 rutozelenkasti do
mrkosivkast;. Na popr~om preseku se v4di lupom da su vl'lo tankim erta-
rna podeljeni u c e t v r t a 's tap 0 ·1 j a.
2. Kora sa korena (Cortex radicis) 53SlJOji se sarno od sekundarne kore.
Komadi su sitniji, bez lisaja i lenticela, gotoro ravni, ~·rolci, kraNd, mrke i
hrapave povr~ine. Na krupoijim, starijim komadima nalaze se plitka, skoro
~koljkasta udubljenja od otpale .plute.
Kora nara je vrJo 0 p 0 r 0 g 4 nagorkog u ·k usa. Kad se Zvace, plju·
vacku boji zuto i pod zubima kreka (mnoStvo druza).
Sastav. - U kon nara ima 0,20--3.7% a I k a I oi d a, 20--28·,. elag-
nog tan ina; pepela ostaje najvge 17%; alkoholnog ekstrakta daje 20%.
Apotekar Sarl Tanre izolovao je 1877-1879. god. ~e1liri alkaloida: pele-
tierin, izopeletierin, metilpeletieri!n i pseudopeletierin; dao je praktiene me-
tode za njihovo odvajanje i opisao gla'Vnije osobine. Godi'ne 1918. Hes i
i drugi dopuni!li su ova ranija ispitivanja.
Upotreba_ - Nar je jedno od najpouzdanijih pozhat4h sredstava protiv
pantljieare, ako je lek dobro na~injen.
Mnage osobe ne mogu da podnesu koru nara, jer je neprijatna, izaziva
ga<!enje na povraeanje, gr~eve i proliv. I'llace, nar se 'Ilpotrebljava u svojoj
postojbini kao naradni lek protiv proliva i srdobolje, jer sadrii mnogo
tan ina. Narova kora, a -pogotovu s plodova, upotrebljava se i za ~tav·ljenje
koze.
Daje se i peleLierin i 4zopeletierin tanat, dakle. u istom jedinjenju
kao i u dragi gde se alkaloidi tako<!e nalaze vezani na tanine, ~to je vaZoo
mati, jer tanate ovih alkaloida organizam sporo upija, a deluju na crevne
parazite i talro se 4zbegavaju pojave trovanja drogom, odnosno alkaloidima.
Metilpeletierm i pseudopeletierin ne deluju anthelmintiono (protiv erevnih
parazita).
Opomcna1 - Narova kora je otroVIDa. Sme se upotrebiti sarno p9d
nadzorom lekara. U nas u primorju ima trovanja narom iz neznanja; deca
najvBe stradaju.