Page 528 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XI

Кад су Љевин и Степан Аркадијевич стигли у кућу сељака, код кога је Љевин увек
свраћао, Весловски је већ био тамо. Седео је насред собе, и држећи се обема рукама за клупу
са које га је свлачио војник, брат домаћичин, изувајући му блатњаве чизме, смејао се својим
заразно - веселим смехом.

[178]
- Тек што сам дошао. Ils ont été charmants. Замислите, напојише ме и нахранише.
Како је диван хлеб, чудо! Délicieux! [179] А ракија, никад је слађе нисам пио! И никако да

приме новац. И непрестано говоре: »не вређај«, тако некако.
- Како да приме новац? Они вас то часте. Зар они да продају ракију? - рече војник,
скинувши најзад с поцрнелом чарапом заједно оквашену чизму.

Не марећи за прљаву собу, коју искаљаше својим чизмама ловци и прљави керови; ни за
задах блата и барута којим се соба испуни, ни за недостатак ножева и виљушака - ловци се

напише чаја и вечераше тако слатко како се једе само у лову. Умивени и чисти, пођоше у
сенару, где кочијаши беху спремили постеље за господу.
Мада се већ беше смркло, никоме се од ловаца није спавало.

Разговор је прво кривудао између успомена и прича - о гађању, о керовима, о ранијем лову
- па наиђе на тему која заинтересова све. Поводом већ неколико пута поновљеног
Васењкиног одушевљења дражима овога преноћишта, и мирисом сена, дражима сломљених

таљига (њему су се чиниле сломљене, јер су биле скинуте с лежишта), одушевљења
добродушношћу сељака који га почастише ракијом, керовима који су лежали сваки крај ногу
свога господара - Облонски исприча о дивоти лова код Малтуса, где је био прошлога лета.
Малтус беше познат железнички богаташ. Степан Аркадијевич је причао какве је ритове у
Тверској губернији закупио овај Малтус, и како су очувани; на каквим су колима и
кабриолетима били довезени ловци; и какав је шатор са доручком био разапет покрај рита.

- Не разумем - рече Љевин подижући се на своме сену - како ти нису одвратни ти људи?
[180]
Знам да је доручак с лафитом врло пријатан, али зар теби није одвратна баш сама та
раскош? Сви ти људи, као раније наши откупшчики, богате се начином за који заслужују
презирање људи; не маре за то презирање, а доцније се помоћу непоштене тековине
откупљују и од ранијег презирања.

- Сасвим тачно! - одговори Васењка Весловски. - Сасвим! Разуме се, Облонски то чини из
[181]
bonhomie, али неки говоре: Облонски оде...
- Није тачно - Љевин је чуо да се Облонски, говорећи ово, смејао - ја онога просто не

сматрам непоштенијим од кога било богатог трговца или племића. И једни и други заимали