Page 101 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

ОБОЉЕЊЕ ЈЕЗИКА
Свеже убрано и наситно исечено ивањско цвеће попарити и кратко време оставити да одстоји.
Рачунати са шест до осам шоља на дан, а на једну шољу узети пуну малу кашику ивањског цвећа.
Током целога дана испирати и грготати што дубље, а потом чај испљунути. Ту и тамо прогутати
покоји гутљај. Отеклине се повлаче брзо, а болови најчешће попуштају већ четвртог или петог
дана. Грготањем, испирањем и пијењем чаја од ивањског цвећа пацијент ће се за кратко време
ослободити свих тегоба.

Важ н а напомена
Код сваке злоћудне болести, треба се строго придржавати наведене, велике количине чаја.
Уколико се она пацијенту чини превеликом, он лако може да је савлада тако што ће сваких 15 до
20 минута пити по један гутљај. Пре него што желудац прими следећи гутљај, претходни ће већ
бити сварен. Ако болесник нема апетита, овај ће се успоставити убрзо пошто почне да пије чај.
Тиме ће и варење бити регулисано. Сматрам да су потпуне купке од тимијана веома важне за
исцрпљеног болесника, нарочито ако је присутна и температура. Он ће живнути и осећаће да му
је здравствено стање кренуло набоље ако не и да је уследио преокрет. Код многих неизлечивих
болести понекад изненада долази до нагомилавања велике количине воде. Ако се то догоди,
престати са пијењем великих количина поменутог чаја и, уместо њега, пет дана пити искључиво
чај од раставића, 5-6 шоља дневно, у гутљајима. Уколико се трећег или четвртог дана вода повуче,
вратити се на први чај. Ако после извесног времена вода опет почне да се нагомилава, пити чај од
раставића. Најважнија заповест код свих злоћудних болести су редовне контроле код лекара.
Само лекар тачно може да процени и препозна право здравствено стање!

ФЕРМЕНТАЦИЈА МЛЕЧНЕ КИСЕЛИНЕ
Не бих да пропустим да читаоцима изнесем изванредни предлог госпође Ајке Б. из Еркрата, СРН
(Eike B.,Erkrath), од 8. априла 1980. "Пошто су нам Ваши савети тако често и добро помогли, а
њима смо могли да помогнемо и нашим суседима, најпре бих Вам се срдачно захвалила што сте
своје знање пренели и другима и свима га учинили разумљивим.
Данас сам примила Вашу брошуру "Успеси у лечењу" и у њој прочитала мишљење да би лековите
биљке требало да се чувају замрзнуте. - У замрзивачу се, међутим, долази до промене садржине
шећера у намирницама; многи лекари који лече природним методима, својим пацијентима оболелим
од рака забрањују употребу намирница из замрзивача. Зато, имам други предлог: биљке можемо
сачувати тако што бисмо их изложили ферментацији млечном киселином као што то чинимо када
киселимо купус, боранију, цвеклу или краставац. Знам да је могуће, јер је један мој познаник то
већ учинио са маслачком, копривом и лиснатим целером. Ове године ћу ферментацију млечном
киселином применити на све свеже лековите биљке које ми буду доступне; управо сам јуче ставила
по једну теглу плућњака, цвета маслачка и корена маслачка из наше баште коју обрађујемо по
законима биолошке динамике. Веома је једноставно: потребне су тегле са вакуумираним патент-
затварачима, по могућности са отвором кроз који може да прође велика кашика. Тегле не треба да
су велике, јер када се начну, биљке се у њима не могу чувати дуго (у фрижидеру три до четири
недеље). Пунити их чистим, ситно исеченим биљкама, које треба што јаче набити (као када се
ставља кисели купус). Затим сваку теглу пелцовати малом кашиком свеже сурутке или расола,
наравно из сопственог домаћинства а не произведене у индустрији, те их допунити водом, тако да
ваздух више не може допрети у масу. Изнад масе, у теглама треба оставити 2 цм простора, због
врења. Два дана, до почетка процеса ферментације, тегле се држе на топлом. Под њих ставити
тањириће, јер може да дође до превирања. После тога, преместити их у подрум. Процес
ферментације завршава се за пет до шест недеља. Пошто се киселомлечни производи посебно
препоручују оболелима од рака, и лековите биљке припремљене на овај начин требало би да су
им од велике користи."

100