Page 38 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

жућкастозелене боје, док су бобице, чија је унутрашњост
слузава и лепљива, беличасте и провидне. Птице разносе
лепљиве семенке тако што их кљуном отресу са грана или их
несварене избацују са изметом. Пошто се показало да семе
не може да никне ни из воде ни из земље, ово је једини начин
размножавања имеле.
Нека народна имена ове биљке, која налазимо у старим књигама о
лековитом биљу, као што су вештичја стопа, веска, вишће или
вештичина метла, наводе нас на закључак да је имела прастара
лековита и "чаробна" биљка коју су користили наши преци. И данас
је обавијена велом тајне. Друиди (келтски свештеници) сматрали
су је светом биљком, леком за све болести који отклања свако
зло. Свештеници су је уз свечани ритуал одсецали златним
ножевима и срповима. Стари лекари травари употребљавали су
је као изванредан и поуздан лек против епилепсије. Ово прастаро
лековито дејство имеле признаје и др Бон (Вohn), који примењује
лечењ е имелом по Кнајпу. Он и данас имелу препоручује код
хроничних грчева и код хистерије.
Листови и мале стабљике, које
пре сушења треба иситнити, скупљају се сам о од октобра до средине децембра и у априлу и
мају. Осталих месеци имела нема лековито дејство. Сматра се да најизразитија лековита својства
има имела која расте на храсту и тополи, али су лековите и оне на јелама, боровима и воћкама.
Још једно упутство у вези са скупљањем имеле: у марту и априлу ова биљка готово да нема
бобице јер су их птице током зиме обрстиле. Због тога има мање посла око одсецања листова и
стабљика, док су од октобра до децембра бобице још на имели.
Више пута су ме питали зашто толико хвалим белу имелу, кад је отровна. Имела, односно њени
листови и стабљике никако нису отровни, али бобице, ако се једу, јесу. Уколико се од њих справља
мелем тако што се помешају са свињском машћу (види начине употребе), много ће помоћи
употребљене споља, код промрзлина.
Једној жени је нос годинама био промрзао. Са својим плавоцрвеним носем, није се усуђивала да
зими изађе из куће. Из године у годину, њене тегобе су постајале све неподношљивије. Саветовала
сам јој да преко ноћи на нос стави свежу кашу од имелиних бобица. Иако звучи помало невероватно,
морам потврдити да је нос ове жене био излечен за неколико дана.
Пошто имела веома повољно утиче на рад жлезда, она је и одлично средство за подстицање
метаболизма. Истовремено на гуштерачу утиче тако добро да после куре чајем од имеле код
дијабетичара нестаје узрок болести. Људи који пате од хроничног обољења метаболизма
требало би да покушају да током пола године редовно пију чај од имеле. Имела изузетно помаже
и у случајевима хормоналног поремећаја. Треба пити најмање две шоље чаја дневно, по једну
ујутро и увече.
Ова лековита биљка је одличан лек и против закречења артерија; веома се цени и препоручује
код шлога (можданог удара) који се највероватније неће појавити ако се превентивно редовно
пије чај од имеле. У случају да је нека особа већ имала шлог, током шест недеља треба да пије три
шоље чаја дневно, наредне три недеље по две шоље и још две недеље по једну, и то прву шољу
пре и после доручка, другу пре и после ручка, а трећу пре и после вечере, сваки пут по пола шоље.
Чај од имеле се употребљава и као лек који зауставља крварење. Хладан, ушмркан у нос,
зауставља крварење из носа, а као чај пије се код крварења из плућа, затим код срдобоље и у
случају крварења из црева у току тифуса.
Имела представља веома добар лек за срце и циркулацију крви, посебно код тежих облика
поремећаја крвотока. Пошто садржи материје које утичу на нормализовање метаболизма у читавом
организму, догађа се нешто незамисливо: под дејством ових активних материја високи крвни
притисак се снижава, а ниски расте. Тиме се уједно смирује нервозно срце и јача његов рад. Све
пропратне појаве нерегуларног крвног притиска, као што су нагли прилив крви у главу,
несвестица, зујање у ушима и поремећај вида, могу да се отклоне имелом. Она истовремено

37