Page 33 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Наш честити црни слез не само да смирује упалу грла него лечи и злоћудне болести грла. У
оваквим случајевима се дневно следовање од 2,5 литре припрема тако што се на четврт литре
хладне воде стави пуна мала кашика зеља црног слеза и остави да се натапа преко ноћи. Ујутро
се чај мало загреје и стави у термос који је претходно испран врелом водом. У току дана пије се
четири шоље чаја, у гутљајима, док се остатак користи за испирање грла. Код сувоће уста, ждрела
и носа, који код болесника често изазивају јаку нервозу, више пута дневно примењивати испирање.
Купке и облози од овога чаја с успехом се примењују и код сувих очију.
Црни слез, чије се станиште налази махом код сеоских кућа, данас се све мање користи. У настојању
да се уклони прљавштина и влага и да спољни изглед куће буде што лепши, људи бетонирају или
асфалтирају површине око куће и на тај начин црном слезу онемогућавају да расте тамо где му је
природно станиште. Због тога све више нестаје биљка која много помаже човечанству а за коју не
можемо никад доста да се назахваљујемо Богу.

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ЦРНОГ СЛЕЗА
Припремање чаја: само хладно натапање! Једна пуна мала кашика слеза у четврт литре
воде остави се преко ноћи. Ујутро се мало загреје.
Купка руку и ногу: пуна прегршт црног слеза држи се преко ноћи у 5 литара хладне воде.
Следећег дана све се угреје до температуре коју руке и ноге могу да поднесу.
Купка траје 20 минута. Угрејана, ова вода може да се користи још два пута.
Облози: биљни остаци (талог) од припремања чаја мало се угреју у нешто воде и са јечменим
брашном помешају у кашу. Мелем се стави на памучну тканину и још топао
употреби као облог.

ИВАЊСКО ЦВЕЋЕ (Gallium)

Постоји више врста ове биљке; такозвана броћанка или прикрп (Galium
aparine) буја на њивама, ливадама и поред плотова, па се зато сељаци
против ње боре средствима за уништавање корова. Достиже висину од 60
до 160 цм, има крљуштасте лисне заметке и зеленобеле цвасти. Уз помоћ
повећих бодљи којима је обрасла стабљика, ова биљка се "пење" и качи за
длаке животиња те се зато зове још приљепачом и хватавцем.
Право ивањско цвеће (Galium verum), познато и по именима броћац,
жуто ивањско цвеће, госпин простирач, госпина стеља и јованова травица,
чешће расте у вишим пределима, усправно је, високо 30 до 60 цм и има
златножуте цветове који миришу на мед. Беру се у јулу, када цветају.
Бели броћац или бело ивањско цвеће (Galium mollugo) има жућкастобеле
нежне цветове сличне гипсофили (шлајер цвеће) и благо опори мирис
меда, а може се веома често наћи на падинама и поред пута. Стабљика је у
време цветања више хоризонтална него усправна. - Све наведене врсте
ивањског цвећа имају приближно иста лековита својства ако расту на истом
станишту. Такође се употребљавају на исти начин.
Ова лековита биљка, мада је у природи врло распрострањена, све се
више заборавља. Међутим, управо њој би требало да се поклони велика
пажња у данашње време пошто канцерозна обољења узимају све више гиаха. И овде морам
да нагласим да је лековито дејство свеже употребљене биљке далеко јаче и да се она код
тешких болести обавезно мора користити у свежем стању. Изданци белог ивањског цвећа и
зими могу да се нађу на површинама на којима нема снега и под сувом травом.
Чај од ивањског цвећа чисти бубреге, јетру, гуштерачу и слезину од материја које изазивају
обољења. Овај чај би свакодневно требало да пије онај коме су оболеле лимфне жлезде. Добар
је и против бледила, водене болести и пробадања у слабинама. Када се примењује споља,

32