Page 90 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 90

уједно лече и узрок настанка шећерне болести. Велики швајцарски природњак парох Кинцле каже:
             "Шећерна болест прилично брзо може да се излечи употребом следећих биљака: 3 дела зечје
             стопе (Geum urbanum), по један део листа купине и боровнице, 3 дела жуте стеже (Ро1епШа
             аигеа), 2 дела сувих зелених махуна пасуља. "Са четврт литре воде попарити пуну малу кашику
             ове мешавине и три минута оставити да одстоји; дневна количина је 1,5 до 2 литре. Лековито
             дејство листа боровнице зависи од начина скупљања. Он сме да се скупља само пре него што
             плод сазре. Лист боровнице, уколико се бере у право време, представља клинички проверено
             средство против шећерне болести. Сматра се доказаним да миртилин, који се налази у листу
             боровнице пре него што њен плод сазре, не само да смањује излучивање шећера него може
             сасвим да  излечи  болест. Зато се миртилин из листа боровнице с правом  назива "биљним
             инсулином". Упркос овим изванредним особинама, лечење чајем од листа боровнице не сме се
             спроводити без лекарске контроле.
             За снижавање нивоа шећера у крви препоручује се и целер. Стари народни лек је и расол од
             сировог киселог купуса, као и свежа мрква, коју треба јести свакога дана. У исте сврхе може да
             послуже црни и бели лук, када се ставе на хлеб.
             Још један народни лек: четири велике кашике листа боровнице (лист убран пре него што плод
             сазре!) пристави се у две литре хладне воде, па се напола скува. Пије се по једна шоља трипут
             дневно. И коприва изванредно утиче на гуштерачу и својим дејством снижава ниво шећера у
             крви. Узима се екстракт коприве, који се може купити у апотекама, дрогеријама и био-радњама.
             С обзиром на то да кореном иђирота могу да се излече сва обољења гуштераче, он помаже и код
             шећерне болести. Преко ноћи се у шољу хладне воде стави равна мала кашика корена иђирота,
             ујутро се лако угреје, затим процеди и пије по један гутљај пре и после јела, што је укупно шест
             гутљаја дневно. Свих ових шест гутљаја чаја од корена иђирота веома пријају дијабетичару.
             Чај од листа и изданака зове такође може да се препоручи оболелима од шећерне болести. Зова
             спада међу најстарије лековите биљке које се употребљавају у народној медицини.
             Маслачак се на ливадама и њивама бере у рано пролеће, чим никне.Треба га одсећи до корена,
             добро опрати и употребити као прву пролећну салату. Постоји маслачак са соком карактеристичним
             за зелену траву и, друга врста, са жућкастим млечним соком. Овај други је пријатнијег укуса и
             топљивији. У пролеће, дијабетичари би свакодневно, у подне и увече, требало да једу ову салату.
             А онда, када је крајем априла и почетком маја маслачак у пуном цвату, за сваког дијабетичара је
             време да отпочне четворонедељну куру за снижавање нивоа шећера у крви. Стабљику треба
             брати заједно са цветом, опрати, и тек после прања одбацити цвет. Ако дијабетичар једе 10 до 15
             стабљика маслачка дневно, може рачунати на потпуно нормализовање нивоа шећера. У почетку,
             стабљике имају нагорак укус, али он касније нестаје.
             Бела имела такође позитивно утиче на гуштерачу, те сталном употребом чаја од ове биљке
             постепено нестаје узрок настанка шећерне болести. Имела се преко ноћи држи потопљена у хладној
             води. У почетку, потребна је количина од три шоље хладне воде и три пуне мале кашике имеле.
             После неколико недеља, довољне су две шоље, а након извесног времена, једна са једном
             кашичицом имеле. У једном раздобљу пролећа, када за дијабетичаре има и другог свежег поврћа,
             чај од имеле уопште не треба пити. Ову лековиту биљку треба скупљати од почетка октобра до
             почетка децембра, у априлу и мају, јер је само тада лековита. Најлековитија је она која расте на
             храсту и на тополи, али су делотворне и имеле са јела и са воћака. Стабљику и цвет исећи наситно.
             Беле бобице имеле се не смеју употребити за чај!
             Пошто и наш много хваљен шведен битер позитивно утиче на гуштерачу, па чак је може и излечити,
             дијабетичари треба да користе и ове капи. Узимају се три пута на дан - по једна пуна мала кашика,
             с мало биљног чаја. Због њиховогдубинскогделовања, пожељно јеједном месечно употребити
             их и за облог, који се на гуштерачи држи четири сата.
             Корен водопије дијабетичари могу да користе као одлично дијетално поврће. Он се, слично
             ендивији, добро опере под млазом воде, јер се тиме ублажава горчина његовог укуса. Уосталом,
             чај од цветова и стабљика водопије даје добре резултате и код гојазности. За мршављење, дневно
             пити две шоље овога чаја.
             И исцеђени сок свежег краставца утиче на снижавање нивоа шећера у крви, па се и он препоручује
             дијабетичарима.

                                                                                                           89
   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95