Page 137 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 137

Dosije Omega

                             Čečenija


                                 Cečenija je "crna rupa" kriminala i bolna rana ruske politike i drža-
                             ve, još  od XVII  veka.  Čečenija je  bila polazna tačka ruske carevine za
                             osvajanje ostalih kavkaskih naroda i oblasti. Borbe sa Čečenima i drža-
                             nje u pokornosti ovih krajeva, uvek  su bili teški.  Uz pomoć kozaka i
                             Čerkeza, ruska carevina je  bezbroj puta krvavo intervenisala, pa nije
                             čudo da je obostrano neprijateljstvo došlo do izražaja i u vreme raspa-
                             da Sovjetskog Saveza i osamostaljenja Čečenije.
                                 Čečeni su primili islam u XIV i XV veku. kao i drugi kavkaski na-
                             rodi, a do tog vremena su bili mnogobošci. Sve do XVIII i XIX veka,
                             islam nije bio veliki oslonac, iz razloga što Čečeni ni tada, a ni danas, ne
                             pripadaju radikalnoj struji islama, koja traži strogo pridržavanje šerijat-
                             skim pravilima. Islam je bitan zbog  rodovske organizacije  čečenskog
                             društva. U  Čečeniji sada preovlađuje grana  muslimanstva, koja poštuje
                             versku hijerarhiju i rodovsko uredenje, a to je odigralo značajnu ulogu pri-
                             likom izdvajanja Čečenije iz Sovjetskog Saveza. Svi Čečeni se dele na
                             dva tarikata, odnosno verska reda - nadžibane i kadirije. Nadžibani žive u
                             ravnicama.  Oni su obrazovan  i zemljoradnički sloj  Čečena. Kadirijama
                             pripadaju ljudi koji uglavnom žive u planinskom delu zemlje. Tarikati
                             se dele na rodove, kojih u Čečeniji ima oko trideset. Zato nije čudno
                             da je u jesen 1991 godine, kada je počela čečenska kriza, Jeljcin poslao u
                             Grozni, kao svog izaslanika, Ahmeda Arsanova, koji pripada jednom od
                             najuglednijih  rodova iz nadžibanskog  tarikata. Rodovi su  izgradili  vrlo
                             složenu i vrlo funkcionalnu društvenu organizaciju, koju je Džohar Du-
                             dajev (pripadnik tarikatu planinaca u Ičkeriji) iskoristio kada je krenuo
                             u rat protiv  Rusije. Po sticanju nezavisnosti, Dudajev je osnovao pravu
                             mafijašku državu. Kremlj je uradio sve što je mogao da Čečenija dobije
                             nezavisnost. To je bio delić mnogo šireg plana, koji je izvršavao Jeljcin,
                             kao  član Komiteta 300.  Prvo,  na teritoriji  Čečenije  nije važilo rusko
                             zakonodavsrvo, kao ni zakonodavstvo bilo koje bivše republike, koja nije
                             priznala Čečeniju kao državu. Tako Čečenija postaje centar trgovine dro-
                             gom, oružjem, naftom i drugim strateškim sirovinama. Ogromna količi-
                             na novca, koja se prala i prolazila kroz Čečeniju, prevazilazila je okvire
                             te male republike. Moglo bi se reći da je ona namerno izabrana, kao
                             mesto u kojem  će se milijarde dolara novonakupljenog kapitala u novoj
                             Rusiji plasirati dalje i otići u inostranstvo, ili vratiti na bankovne račune

                              146
   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142