Page 137 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega

Čečenija

Cečenija je "crna rupa" kriminala i bolna rana ruske politike i drža-
ve, još od XVII veka. Čečenija je bila polazna tačka ruske carevine za
osvajanje ostalih kavkaskih naroda i oblasti. Borbe sa Čečenima i drža-
nje u pokornosti ovih krajeva, uvek su bili teški. Uz pomoć kozaka i
Čerkeza, ruska carevina je bezbroj puta krvavo intervenisala, pa nije
čudo da je obostrano neprijateljstvo došlo do izražaja i u vreme raspa-
da Sovjetskog Saveza i osamostaljenja Čečenije.
Čečeni su primili islam u XIV i XV veku. kao i drugi kavkaski na-
rodi, a do tog vremena su bili mnogobošci. Sve do XVIII i XIX veka,
islam nije bio veliki oslonac, iz razloga što Čečeni ni tada, a ni danas, ne
pripadaju radikalnoj struji islama, koja traži strogo pridržavanje šerijat-
skim pravilima. Islam je bitan zbog rodovske organizacije čečenskog
društva. U Čečeniji sada preovlađuje grana muslimanstva, koja poštuje
versku hijerarhiju i rodovsko uredenje, a to je odigralo značajnu ulogu pri-
likom izdvajanja Čečenije iz Sovjetskog Saveza. Svi Čečeni se dele na
dva tarikata, odnosno verska reda - nadžibane i kadirije. Nadžibani žive u
ravnicama. Oni su obrazovan i zemljoradnički sloj Čečena. Kadirijama
pripadaju ljudi koji uglavnom žive u planinskom delu zemlje. Tarikati
se dele na rodove, kojih u Čečeniji ima oko trideset. Zato nije čudno
da je u jesen 1991 godine, kada je počela čečenska kriza, Jeljcin poslao u
Grozni, kao svog izaslanika, Ahmeda Arsanova, koji pripada jednom od
najuglednijih rodova iz nadžibanskog tarikata. Rodovi su izgradili vrlo
složenu i vrlo funkcionalnu društvenu organizaciju, koju je Džohar Du-
dajev (pripadnik tarikatu planinaca u Ičkeriji) iskoristio kada je krenuo
u rat protiv Rusije. Po sticanju nezavisnosti, Dudajev je osnovao pravu
mafijašku državu. Kremlj je uradio sve što je mogao da Čečenija dobije
nezavisnost. To je bio delić mnogo šireg plana, koji je izvršavao Jeljcin,
kao član Komiteta 300. Prvo, na teritoriji Čečenije nije važilo rusko
zakonodavsrvo, kao ni zakonodavstvo bilo koje bivše republike, koja nije
priznala Čečeniju kao državu. Tako Čečenija postaje centar trgovine dro-
gom, oružjem, naftom i drugim strateškim sirovinama. Ogromna količi-
na novca, koja se prala i prolazila kroz Čečeniju, prevazilazila je okvire
te male republike. Moglo bi se reći da je ona namerno izabrana, kao
mesto u kojem će se milijarde dolara novonakupljenog kapitala u novoj
Rusiji plasirati dalje i otići u inostranstvo, ili vratiti na bankovne račune

146