Page 139 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 139
Dosije Omega
petnaest tona heroina. Tri tone heroina idu kroz Abhaziju, što je bio
lični kanal Basajeva. Jedan deo Čečenske droge se širio Evropom i pre-
ko sicilijanske mafije i kosovskih Albanaca. Sedamdeset posto ruske
trgovine drogom pripada srednjoj Aziji, a na čelu je Čečenija.
Sem droge, čečenska mafija trguje i naftom. Velike količine nafte,
koje se proizvode u kaspijskora regionu i Čečeniji, odlaze mimo zvani-
čnih kanala i "Lukoila". Tvrdi se da je samo 1992 godine nestalo oko tri
i po miliona tona nafte. Ministarstvo bezbednosti Rusije tvrdi da je ope-
racijama sa naftom rukovodio zamenik premijera, Jaragi Mamodajev.
Radilo se vrio drsko. Nafta je isporučivana stranim kompanijama, koje
novac za nju nisu upućivale u Cečeniju, već je on išao drugim kanali-
ma. Nafta je tražena, jer joj je cena bila niža od trideset odsto u odno-
su na berzu." Sam Mamodajev je jednom prilikom neoprezno izjavio, da
je 1992 godine na taj način nestalo pet milijardi rubalja. Rusija ne samo
da je zatvarala oči pred ovakvim izvozom nafte, već je 1993 godine
slala naftu iz Sibira na preradu u Čečeniju. Ovim poslom su do kraja
1994 godine rukovodili direktno pojedini članovi "Ministarstva ino-
stranih poslova" Rusije.
Četvrti veliki posao čečenske mafije je šverc oružja. Čečenija je po-
stala centar iz kojeg se slalo oružje, ne samo na "vruće tačke" bivšeg So-
vjetskog Saveza, nego i u Evropu i na Bliski Istok. Od avgusta 1992 do
avgusta 1994 godine, redovno i svakodnevno, sa aerodroraa u Groznom,
poletali su transportni avioni sa oružjem. To oružje prebacivano je u Ab-
haziju, Nagorno-Karabah i u otcepljene zemlje bivše Jugoslavije. U tom
poslu su učestvovali predstavnici ruske vojske i države. U periodu od
1992 do 1993 godine, u Grozni su stizali vojni viškovi raketnog siste-
ma "Grad", iz dislociranih ruskih baza u Istočnoj Evropi i Mongoliji.
Lično je maršal Šapošnjikov dozvolio da se Cečeniji prodaje oružje po
nižim cenama, iz magacina u Istočnoj Nemačkoj. Šapošnjikov je kasni-
je demantovao da je znao za ovu trgovinu, ali je reč o tolikim količi-
nama oružja, da je sigurno da nisu mogle stići u Čečeniju bez dozvole
najviših instanci "Ministarstva odbrane" Rusije. Čečenija je, takođe, poslu-
žila kao kanal za prodaju oružja Iraku, jer to Rusija zbog embarga nije
mogla zvanično da čini. Sve ovo navodi na zaključak da Čečenija, kao
i svi ogromni, nelegalni poslovi, ne bi bili mogući da odredeni ljudi iz
vrhova u Moskvi, nastojeći da stvore od Čečenije zemlju u kojoj mogu
da rade šta hoće, nisu stvorili mogućnost iz koje se izrodilo zlo i
pogodilo samu Rusiju.
148
