Page 196 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Tavistok institut
pokažu armiji kako funkcioniše čovek kao oružje. Dobar primer za kon-
trolu uma je zločin koji su američki vojnici počinili u Zalivskom ratu,
kada su iračke vojnike žive zakopali u pesak, a onda ih dobro utabali ten-
kovima. Neki izvori navode da je u pitanju monstruozna cifra od dvana-
est hiljada iračkih vojnika. Ovaj primer ispiranja mozga, koji od vojnika
stvara brutalne životinje i koji američka armija primenjuje na svojim
vojnicima od Vijetnama, preko Zalivskog rata do rata protiv Jugoslavije,
pokazuje da nema moralne barijere da se jednog dana zločinački dresi-
rani vojnik okrene i protiv sopstvenog naroda.
Jedna od ličnosti koju smo spominjali u prvom delu knjige, Robert
O. Anderson, direktor "ARCO" naftne kompanije, tražio je poraoc od
Stanford istraživačkog centra kako bi osigurao velike naftne izvore na
Aljasci za Komitet 300. Guverneru Aljaske je predložen tim sastavljcn
od naitnih stručnjaka, ekonomista i stručnjaka za kontrolu uma, a njihov
zadatak bio je da ga ubede kako će najbolja stvar za Aljasku biti ako
koncesije dobije "ARCO". Stanford istraživački centar osnovao je 1946
godine Tavistok i zato nije bilo problema da se ovaj posao uspešno za-
vrši. Stanfordovi instituti imaju godišnji budžet koji prelazi stotinu i šez-
deset miliona dolara i u njima je zaposleno četiri hiljade ljudi.
Totalitarna svest koju Tavistok plasira preko svojih instituta dovela
je do potpunog kolapsa moralnih standarda, ne samo američke armije
već i cele države. Tavistok sigurno likuje nad cinizmom koji je zavla-
dao u Americi povodorn rata protiv Iraka, u kome je neviđena medij-
ska propaganda ubedila javnost da sve što se čini kako bi se pobedilo
je dobro. To je i dovelo do mnogih kršenja Ženevske konvencije i do
ratnih zločina nad iračkim vojniciraa. Moralna dilema u američkoj
javnosti je ponistena vrlo lako - pitanjem da li narod želi pobedu ili
samopoštovanje, jer ne može imati i jedno i drugo. Moralna dekaden-
cija, pažljivo nametana američkom narodu putem televizije od šezde-
setih godina pa naovamo, delo je Stanfordskog instituta. Taj pritisak da
se nacija proraeni, rezultirao je ogromnom količinom bizaraosti svake
vrste na tv programu, gde su nasilje, seks i novostvoreni kriterijumi
subkulture preplavili gledaoce i prosto ih zatrpali po svim principima
"šoka budućnosti", čija budućnost je sada, nastupila je i ostavila ljude
bez prave mogućnosti da se odupru. Jer ne menja se vreme u kome
živimo, menjaju se ljudi, i to uglavnom pod pritiskom planiranih i na-
metnutih promena. Nasilni pokušaj stapanja nacija, kultura i religija, ta-
ko evidentan u Americi, plan je stvaranja lažne koegzistencije ljudi koji

205