Page 198 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 198
Tavistok institut
samo nesvesno oruđe u rukama kreatora fenomena masovne kontrole
uraa, počev od sociologa muzike Tea Adorna, do engleske kraljice Eliza-
bete, koja je odlikovala "Bitlse" i podelila im plemićke titule za njihove
zasluge. Ono što je interesantno, Adorno je morao da pobegne iz Nema-
čke, kada je Hitler došao na vlast, zbog svojih paganskih riTuala koje
je obavljao u okviru Kulta Dionisa. Interesantno je i to što je muzika koja
je korišćena u ritualima kulta dvanaestotonska atonalna muzika koju
karakteriše izražen, repetativni ritam. radi dovođenja slušalaca, članova
kulta, u ekstaticno stanje. Nije zato neobično da sve ono što je Adorno
kasnije formulisao, svoj izraz dobija u "hevi metal roku" i "pank roku".
Svoj rad je Adorno obavio za Openhajmere koji su ga izvukli iz Nema-
čke i smestili u Engleskoj. I samo ime grupe "Bitlsi" (u prevodu "Bube")
pokazuje da postoji veza izmedu moderne muzike, kulta Izide i bube
skarabej, okultnog simbola starog Egipta. Ono što se želi da se postigne,
može se pročitati u "Trend Riportu" Džona Ncsbita. Nesbit je kao savet-
nik Lindona Džonsona, "Kodaka", "IBM", "Ameriken Ekspresa", "Čejz
Menhetna", "Dženeral Motorsa" i ostalih kompanija i institucija Komi-
teta 300. Jedno od njegovih razmišljanja dato je ovde u kratkom izvodu:
"...Očigledno, drustva su kao ljudska bića. Ne znam kotiko je to
cifarski, ali čovek može jedino da drži onoliko problema i briga u glavi
koliko to može da izdrži. Ako se novi problemi ili brige dodaju, od ne-
kih postojećih mora da se odustane. Mi pratimo od čega su Amerikanci
odustali, a šta su usvojili."
Mnogo surovije teze šta je zapravo kontrola nad ljudima, izneo je
H. G. Vels, pisac kvazi fantastičnih priča, koji i danas uživa ogromnu
popularnost u Americi i ima brojne sledbenike. Zašto ima sledbenike
određene vrste, vidi se iz njegovog dela "Otvorena vrata":
"Ljudi Nove republike neće biti gadljivi, bilo da se suočavaju ili
zadaju smrt... Imaće ideal, koji će ubijanje učiniti vrednim; kao Avram,
oni će imati vere da ubiju i neće biti praznoverni a vezi sa smrću...
Smatraće, predviđam, da izvestan deo popuiacije postoji samo zbog
dopustenja proisteldog iz sažaljenja i strpljenja, i iz shvatanja da se
neće razmožavati, i ja ne vidim ni jedan razlog koji se suprotstavlja
tome da neće oklevati da ubiju kada je to dopustenje narušeno... Sva
takva ubistva biće izvršena opijatima... Ako se zastrašujuće kazne budu
koristile u budućnosti, zastrašivanje neće biti ni smrću, ni kasapljenjem
tela... već dobrim, naučno uzrokovanim. botom,"
207