Page 303 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 303
Dosije Omega
ovaj vrh bio saučesnik u ilegalnim poslovima tajne lože. Nekadašnji
drugi čovek P2, advokat E. Benedeti i rimski advokat Frančesko Sini-
skalki, koji je bio isključen iz masona 1976 godine kada je tužio Đelija
prvo masonskom, a onda i građanskom sudu, ukazujući na njegove
metode ucene i finansijske malverzacije. pa su sada mogli da podsete
na svoje ranije optužbe koje su se pokazale istinitim. Sve to tada nije
vredelo. Tadašnji Veliki majstor Velikog orijenta ltalije, Salvini. ugasio
je ložu P2, da bi godinu dana kasnije ponovo aktivirao tu ložu i progla-
sio Liča Delija za Velikog majstora. Te godine isključeni su iz velike lože
Đelijevi protivnici - Benedeti, Siniskalki i drugi. Đeli je imao u rukama
i novog šefa Velike lože Italije, generala Batelija, za koga se tvrdi da
je bio fašista u toku rata. Među Đelijevim papirima nađen je takav
jedan spisak uspešnih ljudi koji su u toku rata bili fašisti. Očigledno je
taj spisak imao neku svrhu. Verovatno ucenu kada bi neko sa tog spiska
mogao da učini određenu uslugu. CIA agent, Ričard Breneke, izjavio
je u intervjuu za italijansku televiziju 1990 godine sledeće:
"Mi (CIA) smo koristili pomoć ovih Ijudi (P2) da unosimo i iznosi-
mo drogu i novac u SAD, i to isto u Italiju. Koristili smo ove ljude da
stvore situacije koje će dovesti do širenja terorizma u Italiji i drugim
evropskim zemljama, početkom sedamdesetih godina. P2 je još živa i
još uvek služi za iste ciljeve kao početkom sedamdesetih. CIA je finan-
sirala P2 u rasponu od jedan do deset miliona dolara mesečno... Novac
CIA se koristio z.a nekoliko stvari, jedna je hio terorizam. Druga svrha
je hila da se obezbedi podrška u krijumčarenju droge iz drugih zemal-
ja u SAD."
Kada je izbio skandal sa P2 u njega su bili umešani i visoki zva-
ničnici Vatikana, uključujući državnog sekretara, kardinala Vijoa. Prema
Stivenu Najtu, Vijo je bio taj koji je vršio pritisak u vrhovima Vatikana
da se ublaži stav Katoličke crkve prema masonima. Drugi autor, Džon
Kornvel, u knjizi "Zavera u Vatikanu", kao i Dejvid Jelop u knjizi "U
Božje ime", misle da je Vijo glavni osumnjičeni za ubistvo pape Jovana
Pavla I koji je umro posle samo trideset i tri dana nakon izbora za pa-
pu, 28 septembra 1978 godine. Ovaj papa, iskren i blag čovek, objavio
je da će raskrinkati finansijske malverzacije u Vatikanu, a verovatno i
prodor masonerije i obaveštajnih službi u centar katoličanstva. Sumnje
u ubistvo izaziva zbunjenost lekara koji su kao uzrok navodili srčani
312