Page 307 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 307

Masoni


                                 O masonima ću govoriti samo u kontekstu teme, ostavljajući van
                             ove knjige istorijski razvoj, organizaciju, proklamovane ciljeve, rituale
                             i popularne zablude ovog mističnog, religiozno-filozofskog pokreta, jer
                             su o tome drugi pisali  mnogo kompetentnije. Jasno je, iz prethodnog
                             poglavlja, da sem  registrovanih loža koje postoje u velikom broju ze-
                             malja i imaju brojno  članstvo, a sigurno se  na  nižim stepenima bave i
                             humanitamim radom i samousavršavanjem, postoje i tajne lože koje se
                             na visokim stepenima, čak iznad trideset i trećeg (za kojeg se misli da
                             je vrh masonske piramide, a nije), bave svetskom politikom na najvi-
                             šem nivou i finansijama čiji obim ne može ni da se zamisli, a takođe
                             i ritualima koji nemaju veze sa ritualima masonerije na nižim nivoima,
                             već bi se mogli nazvati luciferijanskim. Osnovno sredstvo organizacije
                             je ono što je izneto u "Iluminatskim Protokolima", posebno u Protokolu
                             broj  15,  koji predvida  manipulisanje masonskim ložama i braćom
                             masonima na nižira nivoima hijerarhije.
                                 Očigledno je da postojanje loža kao što je P2 izlazi iz okvira kla-
                              sične, ritualne masonerije. Ovakve lože su pre subverzivne, terorističke
                              organizacije, kojima su kvazimasonski rituali samo paravan za ostvari-
                              vanje pravog cilja. Uostalom, pravilo za ulazak u P2 postojalo je samo
                              u ovakvoj loži i nema nikakve veze sa pravilima za prijem u javne
                              lože. "Ulaznica" za P2 morala je da bude neka tajna - državna ili vojna,
                              uvek u pisanom obliku, koju bi novi član poverio Liču Đeliju. Šta se
                              dalje dešavalo sa kandidatom, a šta sa dokumentom? Ako je tajna bila
                              vredna, obavljao se prijem, ako ne, kandidat je trebalo da nađe nešto
                              bolje. Anđelo Rikoni, najveći italijanski izdavač, u nedostatku neke
                              tajne otkupio je od anonimnog amatera fotografiju nagog pape Jovana
                              Pavla II  za pedeset  miliona lira i dao je  Đeliju kao  svoju ulaznicu.  A
                              fotografija? Njenu tajnu će obelodaniti Vani Nistiko, bivši šef odelje-
                              nja za štampu Socijalističke partije Italije, koji je uz socijalistu Fabricija
                              Čikita javno priznao da je bio član lože P2. Prilikom jednog susreta sa
                              Đelijem, u jesen 1980 godine, u sedištu P2 u hotelu "Ekscelzior", Đeli
                              je izvadio gomilu fotografija i pokazao ih Nistiku,
                              316
   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312