Page 323 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 323

Dosije Omega
                                 Ovde moram da napravim malu digresiju. Pored  desne ruke sve-
                             tog Jovana Krstitelja na Malti su  čuvane još dve svetinje - ikona  Svete
                             Bogorodice koju je naslikao apostol Luka i stavroteka u kojoj se nalazi
                             čestica  Časnog krsta na kojem je bio  razapet Isus Hristos. Karakteri-
                             stično je da desnica Jovanova nema mali i domali prst. Jedan prst čuva se
                             u Otomanskom  muzeju u Istambulu,  a drugi je ugrađen u (veštačku) ruku
                             svetog Jovana Rrstitelja koja se čuva u Sijeni. Tu ruku doneo je u Srbiju
                             prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava. Na njoj su zabeležene sledeće reči:
                                  "Pretečeva desnica Jovanova. Pomeni  me Savu arhiepiskopa
                             Srpskoga."
                                 Ruka je neko vreme bila u  manastim Žiča, a zatim u Pećkoj patri-
                             jaršiji, sve do pada srpske države kada ju je Jelena (supruga Lazara,
                             sina  Đurđa Brankovića) odnela u Moreju kod svog  oca despota Tome
                             Paleologa, rođenog brata Konstantina  XI  Dragaša, poslednjeg vizantij-
                             skog cara. Toma Paleolog je ovu ruku poklonio papi Piju II, koji ju je
                             odneo u svoj rodni grad Sijenu. Ove relikvije je u Crnoj Gori otkrila tajna
                             policija i 1951 godine ruka, ikona i čestica krsta završavaju u sefu UDBE
                             u Titogradu,  po naređenju Blaža  Jovanovića. Pravo  čudo  je da ta infor-
                             macija, verovatno  zbog neznanja  šefova  tajne policije  Crne Gore, nije
                             stigla do Josipa Broza Tita, jer bi ih sigumo uzeo sebi, što bi njegovom
                             ugledu u organizacijama u kojima je bio  član donelo  neslućene visine.
                             Bilo  kako bilo, 1968 godine  tadašnji funkcioner  Marko Orlandić vraća
                             ruku i česticu krsta Crkvi, jer je to "njena imovina", a ikonu daje Cetinj-
                             skom muzeju,  jer je to "umetnost" i zato  "pripada  narodu". Ruka  je  u Ce-
                             tinjskom  manastiru. Kako  se ova vest pojavila u medijima, krenula je
                             kampanja iz malteških krugova prema Jugoslaviji. Jedan krak krenuo je
                             iz Amerike,  gde su Malteški  vitezovi izuzetno  uticajni. Prvi cilj  je  bio
                             gašenje Velike lože Jugoslavije, jer im nije odgovarao ni Zoran Nenezić
                             kao Veliki  majstor ni to što je "svetlost" za osnivanje  masonske lože
                             došla iz Nemačke. Posle gašenja sledilo bi osnivanje  nove lože pod pa-
                             tronatom  masona i Malteških vitezova iz Amerike, a ako se to prihvati
                             poteći će milijarde dolara. Naravno, neki naivni su se upecali na tu pri-
                             ču, ne znajući da obećane milijarde dolara nisu stigle ni u jednu zemlju
                             kojoj su obećane. Tako su se u igri našla dva srpska pisca akademika,
                             a jednom je obećana podrška u kandidovanju za Nobelovu nagradu za
                             književnost.  Za one koji  ne znaju, za  dobijanje  Nobelove nagrade za
                             književnost dovoljno je da budete makar prosečan pisac, ali obavezno

                              332
   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328