Page 378 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 378

Zver 666
                             Viktor, Viktorov, Titus...  Čak ni Vladimir Dedijer, zvanični dvorski bio-
                             graf,  nije znao njegovo  pravo ime, a da ne pričamo da je povrh svih
                             kon-spirativnih i revolucionarnih imena i  nadimaka  Tito  Dedijeru ispri-
                             čao neverovatnu priču o  svom navodnom pretku  iz šesnaestog veka, Am-
                             broziju, po kome je uzeo nadimak. Zamislite "zagorskog Dudeka" koji
                             zna svoje pretke četiri veka unazad, ali zato njega niko nije znao kada je
                             došao u Kumrovec posle rata. Sve to Dedijeru i drugiraa nije bilo čudno.
                                 Nemojte  misliti da  takozvani Tito nije  znao svoje poreklo.  Još u
                             toku  rata  ponovo je  uspostavio kontakte sa  svojim pravim krugom, sa
                             ljudima  iz tajnih organizacija kojima  je pripadao poreklom  i za koje je
                             odradio ogroraan  posao. U diplomatskom istorijskom arhivu Italije po-
                             stoji dokument o poseti maršala Tita bazilici Svetog Petra u Vatikanu.
                             9 avgusta 1944 godine. U to vreme se sreo sa Čerčilom u Napulju. ali
                             je na jedan dan skoknuo do Vatikana. Sa kim se sreo i o čemu se razgo-
                             varalo nije poznato, jer su arhivi Vatikana dostupni istraživačima zaklju-
                             čno sa  1939 godinom.  Sigumo  je da je  Čerčil znao ko  je takozvani
                             Broz, a o Vatikanu da ne govorim. Sa  sigurnošću možemo  reći da je bio
                             iluminat visokog  ranga, pripadao je loži u samom Vatikanu, bio je  član
                             Kupole  i bio je u Savetu tridesettrojice. Koncept trećeg sveta (nesvr-
                             stanih) u jeku hladnog rata i bipolarnog sveta na ivici nuklearnog rata,
                             bio je njegovo dostignuće  i njegov zadatak. Lider trećeg sveta  koji ide
                             tobože svojim putem, a zapravo je oblik globalizacije Novog svetskog
                             poretka koji je zaživeo i pokazao da je prijateljska globalizacija moguća
                             i poželjna. Svoje iluminatske dužnosti ispunjavao  je bez greške.  Ratne
                             reparacije  iz  Drugog svetskog rata, koje je Nemačka trebala da  isplati
                             Jugoslaviji, oprostio je  svom  bratu  masonu Viliju Brantu, po  masonskom
                             principu da dugove braći  treba opraštati. Tako  smo umesto reparacija
                             uzeli kredit u vrednosti jedne desetine reparacija, ili  čak manji. I  u tre-
                             nutku  smrti ostao je  čovek vredan divljenja,  kao i Fransoa Miteran. Ti-
                             tova  sahrana je prava paganska  apoteoza,  a najmoćniji ljudi sveta i
                             krunisane glave došli su da se poklone jednom od svojih. I dan navodne
                             smrti, 4 maj, izabran je u skladu sa masonskom tradicijom. Taj datum
                             je jedan od zvaničnih  masonskih praznika, "dan socijalnog  staranja",
                             kada su masoni milosrdni prema svima kojima je pomoć potrebna.
                                  Tito je umro još 16 februara 1980 godine (6+6+6). U  sledećih
                              osamnaest godina (6+6+6) vršen je strahovit pritisak u celom  svetu,
                              srušen je komunizam  i  Berlinski  zid, razbijen je Varšavski pakt  i  So-
                              vjetski Savez. Razbijena je i Jugoslavija, jer sve je trebalo da se završi

                              387
   373   374   375   376   377   378   379   380   381   382   383