Page 110 - Milomir Marić - Deca Komunizma

zasebnoj knjizi pod naslovom Teror na Balkanu.
Nešto malo preživelih levičara VMRO-a skloniće se u Moskvu.
Na sastanak sa drugom iz mladosti, sarajevskim atentatorom

ć
Vasom Č ubrinovi em, Mustafa Golubi ć je došao u pratnji vojvode
Čauljeva. Kao istoričar, Čubrilović je 1924. godine obilazio bečke arhive i
bio je potpuno zatečen u marksističke vode preobraćenim Golubićem,
koji mu je za uspomenu poklonio knjigu Indija, uz napomenu da je
izvanredna sinteza prilika na potkontinentu.
Vojvoda Čauljev je otvoreno u svim razgovorima najavljivao velike

čistke i dosta krvi u vrhovima VMRO-a, a onaj nepoznati policijski agent
č
č
tvrdio je kako mu je Bastaji ć u nekoj kafani pokazao Men e Karni iu i
rekao da će ona, takva mala i mršava, sutra, u petak, ubiti Todora
Panicu. U kafani, preko puta Burgteatra, njih dvojica su zajedno čekali
taj doga aj, koji je, po Bastaji evim re ima, bio istovremeno u interesu
đ
č
ć
bečke Kominterne, sofijskog i beogradskog dvora.
Za nacionalnu stvar Mustafa Golubić je pokušao da se preko bivšeg
orjunaša i samozvanog predstavnika opozicionih Srba Pere Grubera
poveže sa ustaškim prvacima Pavelićem i Perčecom, radi okupljanja svih
separatističkih grupa.
Ništa više u vezi s Golubićem njegovim bečkim poznanicima nije

bilo jasno. Stupanjem u specijalnu sovjetsku službu, digao je definitivno
ruke od kralja Aleksandra Karađorđevića i nacionalne kombinatorike.
Oko sebe je okupio grupu neustrašivih i slepo odanih fanatika, s kojima
je, kao izabranim udarnim odredom revolucionarne žandarmerije,
krstario svetom, beskompromisno čisteći napredni komunistički pokret
od svojeglavih trezvenjaka, koji nisu pristajali na ideološko pijanstvo, i

svih drugih umerenjaka, kolebljivaca i moskovskih nevernika. Jedan od
rezultata poraza Trockog u borbi sa Staljinom bila je nova direktiva:
svetska revolucija je za izvesno vreme odložena, treba zbiti redove i
odbraniti socijalizam makar u granicama Sovjetskog Saveza.
Tek pošto ga je 1941. godine stručno pregledao u zatvoru Gestapoa
u Beogradu, dr Ljubomir Živkovi ć je shvatio da je Golubi ć možda iz

konspirativnih razloga u mladosti u Beču bio uobraženi bolesnik. Družio
se najviše sa studentima medicine, tu je upoznao svoju prvu veliku
ljubav, stomatologa Korneliju Runjanin. Neprestano se zacenjivao od
kašlja, poveravajući svima da boluje na plućima i ima tuberkulozu. S
č
osmehom je govorio da se le i i da bacile najbolje ubija dimom od
duvana i čašicama žestokih pića. Čini se da je iz istih razloga širio priču
o svojoj ubogosti i siromaštvu. Sve do kraja boravka u Be u živeo je
č
praktično od milostinje.

110