Page 115 - Milomir Marić - Deca Komunizma

emigrante, obavljani štamparski poslovi za potrebe Centralnog komiteta
KPJ i organizovane demonstracije protiv uvođenja Šestojanuarske
diktature kralja Aleksandra.

Po specijalnoj liniji sa Biklovićem su sarađivali obućarski radnici
Ivan Srebrenjak i Petar Filipović i bivši sekretar Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu Nikola Crvenčić.
Jednog jutra Srebrenjak je pokucao na vrata pariskog stana studenta
iz Slovenije Aleša Beblera. Trijumfalno je izvadio revolver iz pojasa i
uzviknuo: „Uništili smo Šumanovca. Ukoliko neko dođe po mene, proći

č
ć
ć e kao žuti ma ak!“ Bacio se na krevet i zaspao. Te su no i Biklovi ć i
Srebrenjak č ekali č oveka za koga im je od Golubi a stigla presuda da je
ć
izdajnik i da ga treba ubiti. Ništa drugo nisu znali, niti ih je interesovalo.
Sutradan, 4. marta 1930. godine, pariski listovi su osvanuli s
vestima o misterioznom, mračnom zločinu u hotelu Zlatni leptir. Ništa

nije bilo sigurno. Dva nepoznata izvršioca ispalila su sedam
revolverskih metaka na žrtvu, kod koje su nađeni dokumenti na imena
Jozefa Vernera i Ismaila Alikalfića. Policija je odmah posumnjala da se
radi o političko-komunističkom ubistvu. Verner-Alikalfić je navodno
č
pobegao iz Zagreba u Be , odakle je otputovao u Berlin na sastanak sa
nekom elegantnom gospođom i gospodinom u hotelu Evropa. U Berlinu

mu se izgubio svaki trag. U novembru je stigao u Pariz. Izbacivan je iz
nekoliko hotela zbog neplaćanja kirije. Prema verziji pariskog lista
Liberte, žrtva je postala sumnjiva boljševičkim agentima i likvidirana je u
dobro poznatom maniru GPU-a.
Posle dva dana utvrđeno je da je ubijeni, zapravo, Ilija Šumanovac,
sekretar Sindikata kožarskih radnika u Zagrebu. Zagrebačka policija je u

Pariz poslala njegov dosije iz koga se vidi da je Šumanovac u junu 1925.
ispalio u Maksimiru dva revolverska metka u svog druga komunistu
Luku Popovića. Oslobođen je krivice, ali je ubrzo uhapšen zbog
rasturanja letaka i osuđen na dve godine robije. Posle izlaska iz
Lepoglave nastavio je sa radom, č esto menjaju i mesto boravka i
ć
fizionomiju. Bio je u vezi sa tadašnjim poverenikom Kominterne u

ć
Jugoslaviji Brezovi em. Došlo je do provale i on se sklonio negde u
inostranstvo. Kad su joj novinari doneli vest o smrti muža, žena
Šumanovca je rekla da se uopšte nije brinuo za nju i dete, ve ć se jedino
bavio poslovima komunističke stranke.
Tek dolazak Karla Štajnera iz sibirskih gulaga stavio je definitivno

tačku na „slučaj Šumanovac“. Dok je u Zagrebu bio na ispomoći
jugoslovenskoj partiji, Štajner je otkrio da je Ilija Šumanovac u Lepoglavi
postao saradnik policije. Javio je gde je trebalo i desilo se ono što se bez

115