Page 255 - Milomir Marić - Deca Komunizma

odvesti gde treba. Tako je i bilo!
č
Otišli su u jedan skroman radni ki stan, u kome se pet-šest minuta
kasnije pojavio i odmah se dekonspirisao Viktor Sinek, sekretar

ilegalnog rukovodstva. Prešli su u sobu, a gazdin sin je u predsoblju,
radi kamuflaže, počeo da razvlači harmoniku. Petrović je Sineku predao
šifre za radio-vezu s Kominternom i Šverminu usmenu poruku, na šta
mu je ovaj uzvratio: „Poruči drugovima da ćemo u svojoj borbenoj
poziciji izdržati do poslednjeg daha!“ Međutim, celo Sinekovo
rukovodstvo Gestapo je ubrzo uhvatio i streljao, a Švermu su Rusi, kad

je 1944. izbio ustanak u Slovačkoj, izbacili padobranom, da mu se, kao
instruktor, stavi na čelo.
Daleko lakše Petrović je prosledio Benešovu poruku za Hahu, koji
je, inače, pre dolaska Nemaca bio predsednik Ustavnog suda. Jedan
novinar ugovorio mu je sastanak sa zajedničkim Benešovim i Hahinim

prijateljem slikarom Nehlebom. On je u svom prostranom ateljeu, u
kompleksu praškog dvora, saslušao Petrovića: „Imam poruku za
predsednika Hahu od predsednika Beneša. Predsednik Beneš poručuje
da se slaže sa svim onim što predsednik Haha u ovom trenutku radi.
đ
č
Druk ije se ne može. Važna je sloga izme u Londona i Praga, da u
č eškoj naciji ne bi došlo do rascepa!“ Tek 1943. godine definitivno su se
razišli Beneš i Haha, za koga se u okupiranoj Čehoslovačkoj govorilo da
na nedeljno referisanje kod nemačkog guvernera obavezno ide u
specijalnim gumenim gaćicama. Stari čovek premirao je pred njim od
straha, pa mu se dešavalo i da malo popusti.
Beneš je otišao u Moskvu i sklopio sporazum sa komunistima. Posle
rata vratio se na čelo zemlje i u tom svojstvu primio je Nikolu Petrovića

kao ministra spoljne trgovine FNRJ, kome ni nakraj pameti nije bilo da
ga podse a kako mu je svojevremeno iz Beograda u Prag nosio poruku
ć
koja bi ga, iz tadašnje perspektive, i te kako kompromitovala.
Posle svog poslednjeg dolaska iz Moskve u zemlju, u martu 1940.
godine, Tito je često Nikolu Petrovića pozivao u Zagreb i uključivao ga u
rad po najpoverljivijim pitanjima. Upoznao ga je i s Kopiničem, ne

govoreći mu preciznije ko je on i s kojim zadatkom je došao u zemlju.
„Prekini sve partijske veze, radićeš na jednom specijalnom
zadatku“, rekao je Tito. „Treba da napravimo legalni kanal kroz Evropu
i povežemo osam partija u okupiranim zemljama.“
Dogovorili su se da primene stari obaveštajni trik. Formiraće

izvozno-uvozno preduzeće, koje bi Partija ili Kominterna finansirala, a
čiji bi suvlasnik bio Nikola Petrović. Preduzeće bi imalo filijalu u
Stokholmu i poslove po celoj Evropi, a bilo bi zgodna maska za

255