Page 351 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

109.

Samo bolovi čuju, samo potrebe videl

Po povratku, Džonsonovima nije bilo lako da naprave mentalni sal-
to koji je zahtevalo novo vreme. „Slepe tigrove” su zamenile brbljaonice
„spikizis”. Svet je jurio ubrzanim ritmom iz nemog filma.
Gomile su šaptale:
- Vetar nam misli odnosi. Hipnotišu nas reklame.
Prošao je još jedan pseći vek. Po kući je sad lajao psić Ričard Higin-
son III. T ako mali, zavaljivao se u stranu kad hoda, i morali su da ga uzmu
u naručje kad prođe veći pas.
Čitav svet je postao poziv na ples koji Katarina nije umela da pri-
hvati.
- Ne znam zašto sam tako tužna - zapisala je nujno. - Osećam se kao
daje u životu sve izmaklo preda mnom.
Nad Katarininim tetkama su lebdeli ogromni šeširi. Tetke su vero-
vale da je bolje biti pristojan u onom što te ne interesuje nego izvrstan u
onom što te interesuje. Sve što je u životu bilo zanimljivo njih je lično
ugrožavalo. Logika je bila Pepeljuga u kući nabiflanih pravila. Katarini je
postalo nemoguće da se i u snu maši za pogrešnu viljušku. Živela je kao
Alisa u jednom kako se usuđujete Svetu, okružena lažnim svedocima svo-
ga života. Tetke su tvrdile da je diskrecija majka svih vrlina. A njoj se čini-
lo da se điskrecija i mišljenje ne slažu.
- Diskrecija? - čudila se Katarina. - To nije naše stanje. Čovek će
postati diskretan kad umre.
I šta je bila istina? - pitala se Katarina Mek Men, udata Džonson, kao
Pilat Pontijski.
Šta god da je bila istina, ona se nije mogla meriti sa potrebom za psi-
hološkom sigurnošću. I samoj Katarini je nedostajao život od pre rata ko-
ji joj je ranije bio dosadan. Nedostajale su joj sve one damske recitacije
koje su joj dodijavale i koje je celog života mrzela...

357