Page 360 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

115.

A onda

Rulet dvadesetih se zaustavio na crnom utorku. Brokeri na berzi su
jurili šibani sekundarom. Brokeri su objavljivali da akcije tonu glasom
davljenika. Rulja je đrmala vrata zatvorenih banaka. Nad ulazom u Vol
strit urezali su Hobsove reči „Čovek je čoveku vuk”.
Farmeri su na zapadu spaljivali žito. U Njujorku su se onesvešćivali
od glađi.
Nemoguće!
Žene su prodavale „edenske jabuke” da ne prose. U javnim kuhinja-
ma hodajućim ranjenicima su sipali supu u šešire.
Nemoguće!
Za šest obroka dnevno gladni su halucinirali u igrajućim mara-
tonima.
Nemoguće!
A Onda se udovac Džonson vratio iz Pariza. Uzdahnuo je i požalio
se:
- Kud god odem - ja tamo.
Zatim se osmehnuo i pohvalio se:
- Kad stalno putuješ nikad nisi provincijalan.
- Ja ne mislim tako - ispravio ga je Tesla. - Ja mislim da je tvoja duša
provincija ili prestonica, nezavisno od mesta na kome živiš.
Da iznenadi Teslu, Robert mu je doneo publikaciju srpskog nadre-
alizma L’Impossible.
- Nemoguće - zasmejao se Tesla. - To je refren moga života. To su
mi govorili za svaku ideju - otkad znam za sebe.
- Da li si nekad video čudo? - interesovao se Džonson.
- Nekad? Uvek! - ljutnuo se Tesla.
Sedamdesetih godina u Gracu, žene su nosile nešto nalik na portikli-
ce od čipke. Prolazak vremena je i to pretvorio u čudo.

366