Page 405 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
- On grmi. On će eksplođirati - javio se veseli glas pravo iz studija
Merkuri teatra. - On se pretvara u plamen!
- Bis! Bis! - vikale su utvare.
Hor je oduševljeno pevao pesme duhova, koje je skupio gospodin
Žober, predsednik suda u Karkasonu.
Pop Milutin nije imao noge. Njegova crna mantija je lelujala kao
klobuk hobotnice. Tronutim basom on je objavio da:
- Prestaje važnost stvari.
I to je bio skoro kraj.
Centar tog vrtloga bile su majčine oči.
- Moj Niko - šapnula mu je - za upokojenje treba ptice hraniti.
Među duhovima i golubovima, Tesla je izgledao umorniji, iscrplje-
niji od svih. Čitalac se odavno brine za njega.
- Bis! Bis! - vikali su iz nevidljive publike.
I još:
- Skini masku!
- Skinite maske.
- Koju masku? - užasnuo se on.
- Kako koju?
Kao što vino obavije nepce, milostivi Sigetijev glas mu se svrteo u
uvu:
- Svako voli da mu se nešto oprosti.
Ponoćna soba je bila Nikolin Kristal, njegov univerzum, njegov ka-
bare s duhovima. Sve je postalo magično i strašno duboko. I strašno je za-
boielo.
On je bio potopljen u stihiju koja ne oprašta, venčan sa čudom, veli-
kim kao smrt.
Tada mu je Dane dodirnuo rame.
Letargičan osmeh ulepšao je bratovljevo lice. Njegove ruke su bile
plave. Njegova kosa je bila puna ledenog praha. Misteriozan misterijom
mladosti razgovorno je upitao:
- Znaš li priču o sijamskim blizancima, brate... Zvali su se Cang i
Vong - poverljivo mu je objasnio. - Čang je umro prvi. Vong je vukao
mrtvo telo brata sa kojim je bio srastao. Bratovljeva mrtva krv se mešala
sa njegovom živom krvlju. Srce ju je pumpalo u dva tela. Vong je vukao
mrtvog Čanga i vrištao kroz izobličen svet.
Znaš li priču o sijamskim blizancima, brate?

411