Page 138 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 138
OKVIR ZA BAŠTU 137
ziDOvi, OgRaDe i zaklOni Baštenski zid
Granični zidovi i zakloni imaju istu funk- Izgradnja niskih zidova ne zahteva naro-
ciju kao i ograde, ali su zidovi obično deblji čito poznavanje zidarskog zanata, a po -
i masivniji, što znači da su im potrebni jači ve ćava mogućnosti za sađenje u bašti.
temelji. Ako se dobro sazidaju, zidovi su Mali potporni zid stvara iz dig nutu leju s
jači i trajniji. Oni apsorbuju više toplote dobrom drenažom, za biljke kojima prija
ne go ograde; otpuštaju je postepeno to - sunce. Ostavite praznine u sloju maltera
kom noći, čime stvaraju topliju mikroklimu ili dok je vlažan olovkom izbušite u njemu
za okolne biljke. Puni, izdvojeni zidovi nisu rupe dubine oko 15 cm. Tako ćete pod-
dobar zaklon od vetra; oni stvaraju više staći solitarne pčele i korisne insekte da
l
vrt oženja nego propusne prepreke koje se gnezde.
smanjuju jačinu vetra.
Baštenski zidovi va jačina i trajnost neophodna. Debeli zi -
dovi mogu da se podignu i od ponovo ko -
Za zidove u baštama troše se tone mine- riš ćene grube drvene građe, a za njihove
ralnih sirovina, koje su ograničen prirodni temelje se ne troši mnogo mineralnih siro-
resurs, zato koristite reciklirane materijale vina.
kad god je moguće. U idealnom slučaju, Zidovi su često staništa za divlje životi-
podižite kamene zidove samo kad je njiho- nje u bašti. Gusto zimzeleno rastinje i zid
obrastao bršljanom pružaju zaštitu ptica-
ma koje se gnezde ili odmaraju i mnogim
Šta tReBa Da imate U viDU kaD
PROjektUjete vrstama insekata. Suvi kameni zidovi ide -
al no su stanište za male sisare i gmizavce.
- Odlučite šta vam je prioritet. Da li pre-
gradu pravite zbog bezbednosti, privat- zamene za ciglu i kamen
nosti, zaklona, definisanja granica, ukras -
U područjima gde ima malo drveta i ka -
ne ili arhitektonske vrednosti, ili podupi- mena, ili su skupi, zidovi se tradicionalno
ranja biljaka?
- Imajte u vidu osobine terena. U vetro- prave od čerpića - mešavme blata i slame.
Dobro sazidan zid od čerpića može da traje
vitim predelima ograde treba da budu
pro pusne. Ukoliko su one od drvenih let- godinama. On je obično manje otporan na
vremenske prilike nego kameni zid, a da bi
vica s razmakom lakše odolevaju vetru
ne go pune ograde. Senice od čvrstog bio trajniji neophodni su mu temelji koji ne
propuštaju vlagu i nadstrešnica - minija-
ma terijala s finom rešetkom istovremeno
propuštaju vetar i zaklanjaju od neželje- turni krov koji natkriva zid sa obe strane, a
tradicionalno se pravi od trske ili škriljčanih
nih pogleda.
- Razmislite i o održavanju koje vas čeka. ploča. Strane zida štite se slojem krečnog
maltera. Blato se koristi i za nepečene ci -
Da li ćete zid ili ogradu morati redovno da
farbate ili popravljate? gle, ali ako nemate odgovarajuću glinu,
mo rate mu dodati kreč ili cement da bi
- Stvorite staništa za divlje životinje. Suvi
kameni zid (bez maltera) odlično je sklo- cigle bile trajnije.
Zidovi od nabijene zemlje prave se od
nište za niz životinjskih vrsta, uključujući
guštere, žabe i bube. slojeva zemlje bogate glinom koji se ređa-
ju jedan na drugi u kalupima. Druga vari-
- Razmislite o postavljanju kućica za ptice
na drvene ograde, ako u bašti nemate janta su zidovi koji se prave tako što se
mreža od pruća prekriva blatom i slamom
dovoljno drveća i drugih prirodnih stani-
šta za njih. ili mešavinom blata, slame i kravlje balege.