Page 200 - Pauline Pears - Organska bašta

BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET 199

dos peju u divljinu. Među vrste koje poseb -
zasađivanje jezerceta no treba da se izbegavaju ubrajaju se
Dobar izbor biljaka obezbediće hranu i vodena kuga (Hydrilla verticillata), vodeni
sklonište za širok spektar životinjskih vrs - zumbul (Eichhornia crassipes), vodeni ku -
ta. Zasadite mešavinu plutajućih, potoplje- pus (Pistia stratiotes) i krocanj (Myrio phy -
nih i plitkovodnih biljaka. Sunčeva svetlost llum spicatum). Ako sadite i biljke u saksi-
podstiče rast algi, zato držite jednu polovi- jama, koristite posebnu mešavinu zemlje
nu do dve trećine površine prekrivene bilj- za vodene biljke, s niskim sadržajem hran-
j
kama da bi voda bila bistra. Koristite što ljivih sasto aka, ili donji sloj baštenskog
više lokalnih vrsta. Izbegavajte strane vrs - zemljišta.
te koje su nametljive - a takve se često
pro daju u baštenskim centrima - naročito Održavanje jezerceta
ako postoji i najmanji rizik da greškom Kad je jezerce izgrađeno, ne zahteva
mno go održavanja što se živog sveta u

njemu tiče. Nekim vrstama insekata odgo-
kopanje i oblaganje jezerceta vara zaraslo, muljevito jezerce, a ni žaba-
Početak proleća je najbolje vreme da iz - ma sigurno ne smeta korov. Vama će se
gradite novo jezerce. Tako ćete biljkama možda više svideti „urednije” jezerce, ali
i životinjama dati dovoljno vremena da se nastojte da ga uređujete samo kad je ne -
nasele pre naredne zime. ophodno.
- Iskopajte rupu nešto veću nego što Tokom leta, uklonite višak korova s povr-
želite da bude površina jezerceta, da bis - šine; namotajte ga oko štapa ili izgrabu-
te imali prostora za zaštitnu podlogu. Bar ljajte. Slobodne plutajuće biljke kao što je
jed na obala trebalo bi da bude pod bla- sočivica mogu da se uklone pomoću sita.
gim nagibom (15-30°), a jedan deo je -
zer ceta, čija površina zavisi od oštrine zi - Sve biljne otpatke ostavite preko noći na
me, trebalo bi da bude dubok 60 cm da ivici jezerceta da biste omogućili životinja-
se voda na hladnoći ne bi zamrzavala. Ta -
kođe, korisno je da pored ivice postavite Biljke za jezerca
policu s biljkama u saksijama.
Submerzne (potopljene)
- Uklonite sve oštro kamenje, korenje i - Vodena kuga (Egeria densa)
ostalo što može da probuši podlogu. Uč - - Krocanj (Myriophyllum)
vrstite strane i ivice i obavezno proverite - Žabovlasica (Callitriche)
da li su poravnate. Za dodatnu zaštitu, - Divlji celer (Vallisnera americana)

pos pite sloj zidarskog peska debljine 10
cm po unutrašnjosti rupe. Postavite zaš - Flotantne (plutajuće)
tit ni sloj podloge, za koji može da poslu- - Lokvanje (Nymphea) za manja jezerca
ži stari tepih, karton, ili gotov materijal za treba pažljivo izabrati, jer su lokalne vrste
tu namenu. suviše bujne. Probajte sitnije sorte, kao
- Uz nečiju pomoć (butilen je težak ma - što su „Chromatella” i „hermelin”, ili N.
terijal), položite podlogu preko rupe, tako pyg maea i N. tetragona.
da 30 cm prelazi preko ivice. Pričvrstite je Plitkovodne
kamenjem i pustite neka visi sa ivica do - Vodena kana (Canna)
po ovine stranica rupe. U sredinu rupe si - - Strelica (Sagittaria sagittifolia)
l
pajte zemlju, ako nameravate da sadite - Razgon (Veronica beccabunga)
bilj ke direktno. - Štitkasti vodoljub (Butomus umbellatus)
- Napunite jezerce. Težina vode obliko - - Ljiljan (Iris)
va će podlogu tako da prianja uz stranice - Iđirot (Acorus calamus)
rupe. Ivice podloge prekrijte travom ili - Taro (Colocasia)
ka menjem da ih zaštite od sunca. - Vodena bokvica (Alisma)