Page 201 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 201

200                                                         ORGANSKA BAŠTA

          ma da se vrate u vodu, a zatim ih dodajte  Fenomen se javlja u proleće, a nestaje kad
          gomili komposta.                     potopljene  biljke  započnu  prolećni  rast  i
           Bujne, nametljive biljke možete da ise-  snabdevanje  vode  kiseonikom.  Končaste
          čete  ili  da  ih  postepeno  uklanjate;  sma-  al ge su upornije; a možete ih ukloniti gra-
          njujte količinu lišća potopljenih biljaka, kao  buljama ili namotavanjem oko štapa. Mo -
          što je vodena kuga, za jednu trećinu. Naj -  žete da koristite i ječmenu slamu ili secka-
          bolje vreme za to je krajem leta, pre nego  nu  lavandu  (str.  199),  a  sledeće  će  vam

          što  životinje  počnu  da  hiberniraju.  Izbe -  po moći da izbegnete probleme:
          gavajte  da  uređujete  travnjak  početkom  - neka vam potopljene (submerzne) bilj-
          godine  ili  po  izuzetno  hladnom  vremenu.  ke zauzimaju oko 25-33% zapremine vo -
          Dru ge vodene biljke možete po potrebi da  de;
          razmnožavate deobom na svake 2 ili 3 go -  - neka lišće plutajućih (flotantnih) bilja-
          dine.                                ka pokriva najmanje jednu polovinu, a naj-
           Ujesen mrežom prekrijte jezerce na ne -  više dve trećine površine vode, radi zakla-
          koliko  sedmica,  ako  u  njega  pada  velika  njanja od sunca;
            l
          ko ičina lišća, ili uklanjajte lišće ručno. Ta -  - ako je potrebno da povisite nivo vode,
          kođe, uklanjajte uvelo lišće vodenih bilja-  koristite kišnicu umesto vode iz vodovoda
          ka, da se ne bi povećala količina hranljivih  koja je bogata mineralima;
          sastojaka u vodi, što bi podstaklo rast algi.  - kad sadite vodene biljke u saksijama,
          Međutim,  uvek  ostavite  malo  biljnih  ot -  koristite za to namenjenu mešavinu zemlje
          pada ka na dnu jezerceta.            umesto obične ili je sami napravite, s malo
                                               hranljivih sastojaka;
           Ostatak bašte                         - čistite jezerce svake godine.
           Vodozemci  više  vremena  provode  na
          kop nu nego u vodi, zato ako želite da ove     Saveznici jezerceta
          životinje  posećuju  vašu  baštu,  obavezno  1. Punoglavci
          im  obezbedite  bezbedan  zaklon.  Delovi  Žabe  koje  migriraju  nastanjuju  jezerce
          baš te koji se ne obrađuju, kao što su oni  koje im odgovara za godinu ili dve. Ako ih
          pod visokom travom, debelim slojem prek -  nema, to znači ili da jezerce nije pogodno
          rivača zemljišta, gomilama kamenja ili dr -  za njih, ili da nije na pravcu njihovog mi -
          va,  za  žabe  i  daždevnjake  su  skloništa  i  gratornog kretanja. U tom slučaju, uzmi-
          mes ta gde mogu da hiberniraju. Bar deo  te žablju ikru (jajašca) iz drugog jezerce-
          ivice jezerceta treba da bude pod biljkama  ta, po mogućstvu nekog koje nije udalje-
          koje pružaju sklonište životinjama. Na dru-  no više od 1 km. Ne uzimajte ikru iz div-
          gom delu trava može da bude pokošena,  ljine.
          kako biste imali pogled na jezerce. Da bis -  2. Plutajući listovi
          te izbegli da povredite žabe, kosite travu  Prekrivač  od  plutajućih  listova  sprečava
          redovno,  počevši  od  sredine  proleća,  pre  da  alge  zaguše  jezerce.  Održavajte  50-
          nego što mlade jedinke počnu da napušta-  60% površine jezerceta pod prekrivačem.
          ju jezerce. Posle kiše uvek proverite da li  3. Biljke s potopljenim i polupotopljenim
          na travnjaku ima mladunaca žaba.       stab jikama i listovima
                                                    l
                                                 Ove biljke (kao vodena zevalica, Oron ti -
           Cvetanje algi                         um aquaticum) izvor su hrane i sklonište
           Jedan od najčešćih problema u jezerce-  za stvorenja koja žive u vodi, kao i mesto
          tu je „cvetanje" algi, kada voda dobija bo -  za polaganje jaja punoglavaca.
          ju supe od graška ili se zaguši gomilama  4. Tanjirasti barski puževi
          končastih  algi.  To  je  obično  simptom  u  Ovi puževi čiste vodu hraneći se algama i
          top oj vodi bogatoj hranljivim sastojcima.  biljnim otpacima.
            l
   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206