Page 242 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 242

GAJENJE VOĆA                                                          241

                                                  bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sre di -
                       Porodična stabla           nom leta taj rast se usporava, a energija
              Dve ili više sorti može da se nakalemi na  se usmerava na sazrevanje plodova koji su
              istu  korensku  podlogu  da  bi  se  dobilo  već  na  drvetu,  kao  i  na  stvaranje  novih
              jed no drvo na kom rađa različito voće. To  plo dova  za  sledeću  sezonu.  Krajem  leta
              ne  samo  da  je  nova  tema  za  razgovor,  mo guća je kratkotrajna, druga faza rasta
              nego i praktičan način da gajite sorte ko -  listova. Ovaj raspored možete da iskoristi-
              je su neophodne zbog međusobnog op -  te tako što ćete orezivati zimi, ako želite da
              rašivanja na malom prostoru.        biljka više raste, a leti ako želite da kon-
                                                  trolišete  bujnost.  Formalno  gajena  stabla
                 nedavno nakalemljeno voće        voćaka - lepeze, osmanluci, piramide, kor-
              U specijalizovanim rasadnicima voća sva -  doni i palmete - orezuju se leti da bi se što
              ke godine se kalemi na stotine mladih vo -  bolje  kontrolisao  oblik  krošnje.  S  druge
              ćaka,  povezivanjem  izdanaka  probranih  strane,  mlada  stabla  se  zbog  oblikovanja
              sorti na korenske podloge drugog drveća  ug avnom  orezuju  zimi,  izuzimajući  bres -
                                                    l
              koje  će  odrediti  visinu  i  bujnost.  Biljno  kve, koje su veoma podložne infekciji glji-
              tki vo prirodno se spaja na mestu kalem -  vom citosporom.
              lje nja.                              Veoma je važno da na stablima voćaka
                                                  razlikujete  pupoljke  cvetova  i  plodova  od
                                                  pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po
             sop stvenom  korenju.  Voćnjaci  s  takvim  pravilu su prilično pljosnati i zašiljeni, i leže
             sta blima pružaju mogućnost za maštovito  blizu stabljike. Pupoljci plodova obično su
             sađenje cveća ispod voćaka, jer takmiče-  obliji i deblji i više okrenuti na suprotno od
             nje za vodu i hranljive sastojke kontroliše  grane.  Kod  nekih  vrsta  voća,  plodovi  se
             prirodnu bujnost voća.               for miraju na stablima starim jednu godinu,
                                                  kod drugih na starijim. Za više detalja pog -
                                                  ledajte  stranice  sa  opisima  pojedinačnih
              ORezivanje i USmeRavanje            vrsta.
                           RaSta
              Sve voće treba da se orezuje da bi dalo  Oblikovanje voćaka
             što bolji rod. Njime se postiže više ciljeva:  Umetnost oblikovanja stabala s voćem u
              - uklanjaju se uveli, oboleli i oštećeni de -  arhitekturalne oblike potiče iz Francuske i
             lovi;                                Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa odu-
              - stvara se ravnoteža između prodiranja  ševljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,
             i  zaklanjanja  svetlosti.  Kroz  previše  lišća,  stvarajući čamce, pehare, krilate piramide
             sunce ne može da prodre u krošnju i plo-  i kandelabre, razrađujući još više tehniku
             dovi ne mogu da sazru; ako je premalo liš -  ob ikovanja. Najčešći i najkorisniji oblici za
                                                    l
             ća, neće biti dovoljno fotosinteze;  savremene bašte su kosi ili uspravni kor-
              - otvara se struktura granja radi boljeg  doni (pojedinačna stabla), lepeze i osman-
             protoka  vazduha  i  smanjivanja  opasnosti  luci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste
             od gljivičnih infekcija;             mekog voća. Osim što su veoma privlač-
              - uklanjaju se kolonije štetočina;  nog izgleda, oni omogućuju gajenje voća
              - oblikuje se krošnja drveća;       uza  zidove  ili  žičane  naslone,  čime  štede
              - kontroliše se bujnost rasta.      prostor u bašti. Odlični su za male bašte, a
              Pre nego što počnete da orezujete, važ -  zidovima i ogradama daju potpuno nove,
             no  je  da  razumete  kako  drveće  i  žbunje  produktivne i ukrasne funkcije.
             raste.  Postoje  dve  osnovne  faze  rasta.  U
             proleće  počinje  talas  novih  izdanaka  jer
             svako  drvo  nastoji  da  sebi  obezbedi  što
   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247