Page 242 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 242
GAJENJE VOĆA 241
bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sre di -
Porodična stabla nom leta taj rast se usporava, a energija
Dve ili više sorti može da se nakalemi na se usmerava na sazrevanje plodova koji su
istu korensku podlogu da bi se dobilo već na drvetu, kao i na stvaranje novih
jed no drvo na kom rađa različito voće. To plo dova za sledeću sezonu. Krajem leta
ne samo da je nova tema za razgovor, mo guća je kratkotrajna, druga faza rasta
nego i praktičan način da gajite sorte ko - listova. Ovaj raspored možete da iskoristi-
je su neophodne zbog međusobnog op - te tako što ćete orezivati zimi, ako želite da
rašivanja na malom prostoru. biljka više raste, a leti ako želite da kon-
trolišete bujnost. Formalno gajena stabla
nedavno nakalemljeno voće voćaka - lepeze, osmanluci, piramide, kor-
U specijalizovanim rasadnicima voća sva - doni i palmete - orezuju se leti da bi se što
ke godine se kalemi na stotine mladih vo - bolje kontrolisao oblik krošnje. S druge
ćaka, povezivanjem izdanaka probranih strane, mlada stabla se zbog oblikovanja
sorti na korenske podloge drugog drveća ug avnom orezuju zimi, izuzimajući bres -
l
koje će odrediti visinu i bujnost. Biljno kve, koje su veoma podložne infekciji glji-
tki vo prirodno se spaja na mestu kalem - vom citosporom.
lje nja. Veoma je važno da na stablima voćaka
razlikujete pupoljke cvetova i plodova od
pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po
sop stvenom korenju. Voćnjaci s takvim pravilu su prilično pljosnati i zašiljeni, i leže
sta blima pružaju mogućnost za maštovito blizu stabljike. Pupoljci plodova obično su
sađenje cveća ispod voćaka, jer takmiče- obliji i deblji i više okrenuti na suprotno od
nje za vodu i hranljive sastojke kontroliše grane. Kod nekih vrsta voća, plodovi se
prirodnu bujnost voća. for miraju na stablima starim jednu godinu,
kod drugih na starijim. Za više detalja pog -
ledajte stranice sa opisima pojedinačnih
ORezivanje i USmeRavanje vrsta.
RaSta
Sve voće treba da se orezuje da bi dalo Oblikovanje voćaka
što bolji rod. Njime se postiže više ciljeva: Umetnost oblikovanja stabala s voćem u
- uklanjaju se uveli, oboleli i oštećeni de - arhitekturalne oblike potiče iz Francuske i
lovi; Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa odu-
- stvara se ravnoteža između prodiranja ševljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,
i zaklanjanja svetlosti. Kroz previše lišća, stvarajući čamce, pehare, krilate piramide
sunce ne može da prodre u krošnju i plo- i kandelabre, razrađujući još više tehniku
dovi ne mogu da sazru; ako je premalo liš - ob ikovanja. Najčešći i najkorisniji oblici za
l
ća, neće biti dovoljno fotosinteze; savremene bašte su kosi ili uspravni kor-
- otvara se struktura granja radi boljeg doni (pojedinačna stabla), lepeze i osman-
protoka vazduha i smanjivanja opasnosti luci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste
od gljivičnih infekcija; mekog voća. Osim što su veoma privlač-
- uklanjaju se kolonije štetočina; nog izgleda, oni omogućuju gajenje voća
- oblikuje se krošnja drveća; uza zidove ili žičane naslone, čime štede
- kontroliše se bujnost rasta. prostor u bašti. Odlični su za male bašte, a
Pre nego što počnete da orezujete, važ - zidovima i ogradama daju potpuno nove,
no je da razumete kako drveće i žbunje produktivne i ukrasne funkcije.
raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U
proleće počinje talas novih izdanaka jer
svako drvo nastoji da sebi obezbedi što