Page 57 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 57

56                                                          ORGANSKA BAŠTA

          ljišta, čineći strukturu rastresitijom; na lak -  te, načelo je isto - seme se seje, biljke ras -
          šim zemljištima, korenje se vezuje za čes -  tu, a u određenom trenutku vraćaju se u
          tice zemljišta, pomažući im da zadrže vo -  zemlju. Ukopajte ih u gornji sloj zemlje, na
          du.                                  dubinu od 10 do 15 cm, seckajući ih, pri
           - Da biste suzbijali korov. Biljke za zele-  tom, oštrim ašovom.
          nišna đubriva brzo klijaju i rastu, gušeći iz -
          danke korova. (Videti Korov i njegovo suz-  kada da ukopavate
          bijanje, str. 71)                      Najbolje je da zelenišno đubrivo ukopa-
           - Da biste suzbijali štetočine. Žabe, bube  vate nekoliko sedmica pre nego što želite
          i  drugi  prirodni  neprijatelji  štetočina  vole  da koristite zemljište. Rano proleće obično
          hladan, vlažan sloj na površini koji čine ze -  je pravo vreme ako je zemljište tokom zi -
          lenišna đubriva. Neke vrste insekata zbu -  me bilo pod zelenišnim đubrivom. Ostavite
          ni će prisustvo zelenišnog đubriva poseja-  period  od  sedam  do  mesec  dana  da  se
          nog između jestivih biljaka. (Videti Zdrav -  uko pane  biljke  razlože  i  zemljište  slegne

          lje biljaka, str. 82)                pre nego što ga ponovo upotrebite.
           -  Da  biste  „odmorili”  zemljište. Posejte
          du gotrajnije  zelenišno  đubrivo  i  ostavite  zelenišno đubrivo bez ukopavanja
          ga  da  raste  cele  sezone.  To  će  pomoći  Zelenišno đubrivo možete da posejete i

             l
          zem jištu da se oporavi od stalnog obrađi-  ako primenjujete tehniku „bez obrade” (vi -
          va nja, povećaće plodnost i poboljšaće mu  de ti str. 332). Umesto da biljke ukopavate,
          strukturu.                           samo  ih  posecite  i  ostavite  da  istrule  na
                                               površini; kroz sloj koji tako nastane može-
           izbor zelenišnog đubriva            te  da  sadite,  isto  kao  da  je  prekrivač,  a
           Izbor zelenišnog đubriva treba da zavisi  mo žete i da ga sklonite na jedan kraj bašte
          od toga šta želite da postignete, vremena  i posejete seme. Takođe, možete zelenišno
          koje je potrebno zemljištu da bude pokri-  đubrivo da pokosite, sklonite i kompostira-
          veno, kulture koja je bila ranije zasejana,  te.
          one koju ćete sejati kasnije, godišnjeg do -  Višegodišnje  biljke  koje  se  koriste  kao
          ba i vrste zemljišta. Spisak mogućih bilja-  ze enišno đubrivo, kao i raž za ispašu, mo -
                                                 l
          ka se na prvi pogled čini dugačkim i zbu-  gu ponovo da izrastu pošto se pokose. Po -
          njujućim, ali, ako se držite nekih jednos -  novni rast može da se zaustavi okopava-
          tav nih pravila, moći ćete za date prilike da  njem motikom, prekrivanjem zemljišta da
          izaberete najbolje biljke. Evo pitanja koja  bi se biljkama uskratilo sunčevo svetlo ili
          treba  da  postavite  pri  izboru  zelenišnog  zasadom  krompira  ispod  sloja  slame  (str.
          đubriva.                             333).
           -  Kako  se  uklapa  u  sistem  plodoreda
          mojih  useva? (Videti  Gajenje  povrća,  str.
          295)                                     Ukopavanje zelenišnog đubriva
           - Kada želim da ga posejem? Izaberite
          ot pornije vrste koje mogu da prezime.  Biljke  koje  se  koriste  kao  zelenišna
                                                  đubriva treba brzo da se razlože pošto
           - Koliko dugo želim da raste? Neke vrste  ih  vrati te  u  zemlju.  Mlade  biljke  brže
          sazrevaju brže od drugih.               trunu, zato ih ukopavajte pre nego što
           - Šta ću da sejem posle? Ozima raž mo -  očvrsnu - u idealnom slučaju, pre nego
          že  da  zaustavi  klijanje  semena  nekoliko  što se pojave cvetni pupoljci. Ako biljke
          sedmica pošto se poseje, zato je najbolje  ostavite  da  pro cvetaju  (što  se  slaćici

          da je ne gajite pre nego što posejete bilj-  događa posle sa mo nekoliko sedmica),

          ke sa sitnim semenom.                   izlažete se riziku od dodatnog klijanja i
           - Koji varijetet najviše odgovara bašten-  sazrevanja.
          skom zemljištu? Za koje god da se odluči-
   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62