Page 62 - Pauline Pears - Organska bašta

ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU 61

DODavanje ORganSkiH Promena pH vrednosti zemljišta
đUBRiva i PROmena pH Ako treba da podignete pH vrednost ze -
l
vReDnOSti zemljiŠta m jišta (da ga učinite više baznim), koristi-
Organska đubriva su proizvodi biljnog, te mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat) ili
životinjskog i mineralnog porekla. Hranljivi dolomitski krečnjak (kalcijum-magnezi-
sastojci koje sadrže uglavnom se osloba - jum-karbonat). Te supstance sporije rea -
j
đa u sporo, tokom perioda u kome đubri- gu u i blaže su za zemlju od gašenog ili hi -
j
vo razlažu mikroorganizmi. To sporo oslo- driranog kreča. Obično se primenjuju u je -
bađanje hrane za biljke je uglavnom mno - sen da bi im se dalo vremena da deluju na
go bolje nego brza primena mineralnih đu - zemljište pre naredne sezone, ali da bi nji-
briva jer se izbegava rast zasnovan na br - hovo dejstvo u potpunosti bilo ostvareno,
zom povećanju količine biljnih sokova, što može da prođe i godinu dana. Količina za -
može da uzrokuje povećanu podložnost vi si od toga kolika je promena pH vrednos -

na padima insekata i oštećenjima od kasnih ti potrebna. Po pravilu, treba da dodajete
mrazeva. Neka organ ska đubriva, kao što 200 g po kvadratnom metru godišnje dok
l
su kaše od soje, lucerke i morske trave, ili ne postignete željenu pH vrednost. Do o -
njihove mešavine, obezbeduju širok spek- mitski krečnjak je bolji izbor za zemljišta s
tar hranljivih sastojaka za biljke. Druga, nižim nivoom magnezijuma.
kao što su kameni fosfati, imaju specifični- Povećanje kiselosti zemljišta je mnogo
je namene. Pošto su svi ovi proizvodi pri- te že. Kompostirane borove iglice imaju iz -
rodnog porekla, uglavnom sadrže niz ele - vesno dejstvo, a i sumporna prašina (koja
menata koji postoje u malim količinama ili se javlja u prirodnom obliku) može malo
u tragovima. da pojača kiselost zemljišta, ali kad je ono
Podrazumeva se da treba da se pridrža- u osnovi bazno, bolje je da jednostavno
vate osnovnih higijenskih pravila kad radi- gajite biljke kojima to odgovara.
te sa đubrivima, naročito onim životinjskog
porekla. Nosite rukavice i perite ruke posle
rada. Uvek se pridržavajte uputstava i ne
pa dajte u iskušenje da stavljate više đubri-
va „da se nađe”.
Kad se na biljkama javljaju simptomi ne -
dostatka minerala (videti str. 86), uzrok

mo že da bude i nešto drugo.Više detalja
naći ćete na strani 397, u delu knjige Pro -
blemi s biljkama, od A do Ž. Rešenje je da
se poza bavite uzrokom, a ne simptomima,
ali za kratkoročno olakšanje možete da
koristite izvore minerala koji se lakše ras -
tvaraju. Glavni izvori su magnezijum-sul -
fat, boraks (za bor) i morska trava za gvo-
žde. Pepeo od drveta je dobar prirodan
izvor kalijum-karbonata, ali pošto se ve o -
ma lako rastvara, uglavnom ga je najbolje
reciklirati kroz gomilu komposta.