Page 127 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

gom pravcu i svi vaši proračuni su pogrešni. Stoga, pre bilo kak­
vog razgovora o saznavanju budućnosti čovek mora znati na ko­
ju budućnost misli. Ako čovek želi da sazna sopstvenu budućnost
on prvo mora da zna samog sebe. Tada će videti da li mu se ispla­
ti da sazna budućnost. Ponekad je možda bolje ne znati je.
Zvuči paradoksalno ali mi imamo prava da kažemo da zna­
mo našu budućnost. Ona će biti sasvim ista kakva nam je bila i
prošlost. Ništa se samo od sebe ne može izmeniti.
U praksi, da bi se proučila budućnost čovek mora naučiti
da opaža i da se seća trenutaka kada zaista znamo budućnost i ka­
da delamo u skladu sa tim znanjem. Tada sudeći po rezultatima,
može biti moguće demonstrirati da zaista znamo budućnost. To
se na jednostavan način događa u poslovima, na primer. Svaki
dobar poslovni čovek zna budućnost. Ako ne zna budućnost nje­
gov posao ide u propast. Radeći na sebi čovek mora biti dobar
poslovan čovek, dobar trgovac. A saznavanje budućnosti jedino
vredi ako je čovek sopstveni gospodar.
Neko je postavio pitanje o budućem životu, kako da ga
stvara, kako da izbegne konačnu smrt, kako da ne umre.
- Za to je neophodno 'biti'. Ako se čovek menja svakog tre­
nutka, ako u njemu ne postoj i ništa što može da odoli spoljašnjim
uticajima, to znači da u njemu ne postoji ništa što može da op­
stane posle smrti. Međutim ako postane nezavistan od spo-
ljašnjih uticaja, ako se u njemu pojavi nešto što može živeti
SAMO OD SEBE, to nešto možda neće umreti. U uobičajenim
okolnostima umiremo svakog trenutka. Spoljašnji uticaji se men-
jaju i mi sa njima, to znači, umiru mnoga naša Ja. Ako čovek
razvije u sebi trajno Ja koje može opstati uz izmene spoljašnjih
uticaja, ono može opstati smrt fizičkog tela. Tajna je u tome da
čovek ne može raditi na budućem životu ako ne radi za ovaj sa­
dašnji. U radu za život čovek radi za smrt, ili bolje rečeno, za
besmrtnost. Stoga rad za besmrtnost, ako se to može tako zvati,
ne može biti izdvojen iz opšteg rada. Postižući jedno, čovek po­
stiže i drugo. Čovek može težiti da BUDE, jednostavno zarad
sopstvenih životnih interesa. Samo kroz to on može postati be­
smrtan. Mi ne govorimo naročito o budućem životu i ne
proučavamo da li on postoji ili ne, jer su zakoni svuda isti. U
proučavanju sopstvenog života onako kako ga on zna, i života