Page 129 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 129

vremena ćemo razgovarati o  značenju ovih reči. Za sada ćemo
     nastaviti razgovor o našim pitanjima.
         Najpravilnija želja koja je izražena je bila ona o želji da se
     bude SOPSTVENI GOSPODAR, jer bez toga ništa drugo nije
     moguće.  U  poređenju  sa  tom željom sve druge  su  samo  dečiji
     snovi,  želje  koje  su čoveku  beskorisne  čak i  kada  bi  bile  ispu­
     njene.
         Rečeno je, na primer, da neko želi da pomaže ljudima. Da
     bi se moglo  POMAGATI LJUDIMA  čovek mora da nauči da
     pomogne sebi. Veliki broj ljudi je opsednut mislima i osećanji-
     ma za pomaganjem drugima,  prosto iz lenjosti.  Oni  su previše
     lenji da rade na sebi; i istovremeno im čini zadovoljstvo da raz­
     mišljaju o  tome  kako  su  sposobni  da  pomažu  drugima.  To je
     lažno i neiskreno u odnosu na njih same.  Ako se čovek pogleda
     zaista onakav kakav je, on neće ni početi da misli o tome da po­
     maže drugima:  bilo  bi  ga  sramota  da o  tome misli.  Ljubav  za
     čovečanstvo, altruizam, su veoma lepe reči, ali one imaju značaj
     samo onda ako je čovek sposoban, sopstvenim izborom i odlu­
     kom,  da voli ili ne voli,  da bude altruista ili egoista.  Tada nje­
     gov izbor ima vrednost. Ali ako ne postoji izbor uopšte, ako on
     ne  može  biti  drugačiji,  ako je on  ono  što od  njega  čini  slučaj­
     nost, altruistu danas, egoistu sutra, ponovo altruistu prekosutra,
     tada ne postoji baš nikakva vrednost u tome.  Da bi se drugima
     pomoglo čovek mora prvo da nauči da bude egoista, svesni egoi­
     sta.  Samo svesni egoista može pomagati ljudima.  Onakvi kakvi
     smo sada ne možemo učiniti ništa. Čovek odlučuje da bude egoi­
     sta ali poklanja svoju poslednju košulju.  On odlučuje da da svo­
    ju poslednju košulju, ali umesto toga, on otima poslednju košulju
     čoveku kome je hteo da pokloni svoju. Ili, on odlučuje da po­
     kloni svoju košulju ali daje nečiju tuđu i uvređen je ako neko od­
     bije  da  mu  da  svoju  košulju  da  bi je  on  dao  nekom  drugom.
     Najčešće se to događa. I tako to ide.
         Iznad svega, da bi se učinilo ono što je teško, čovek prvo
     mora naučiti da čini ono što je lako. Ne može se početi sa naj­
     težim.
         Neko je postavio pitanje o RATU. KAKO ZAUSTAVITI
     RATOVE? Ratovi ne mogu biti zaustavljeni. Rat je rezultat rop­
     stva u kome ljudi žive.  Ozbiljno govoreći, odgovornost za rato-
   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134