Page 165 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 165

teresovani i kada prođu godine između početka nečega i rezulta­
    ta,  čovek se veoma lako može prevariti i  'postignute'  rezultate
    može smatrati željenim rezultatima,  to jest,  verovaće da je po-
    bedio, a zapravo je izgubio.
         Najveća uvreda za  'čoveka-mašinu' je reći mu da on ništa
    ne može činiti, ništa postići, da se nikada ne može kretati ka bi­
    lo kakvom cilju i da u svojoj  težnji ka nekom cilju, on neminov­
    no  stvara  neki  drugi.  To  zapravo  ne  može  biti  drugačije.
     'Čovek-mašina' je moć slučaja. Njegove aktivnosti mogu slučaj -
    no upasti u kanal  stvoren kosmičkim ili  mehaničkim silama,  i
    mogu se slučajnošću kretati tim kanalom neko vreme, dajući ilu­
    ziju da su neki  ciljevi postignuti.  Takve slučajnosti postignutih
    rezultata za  ciljeve koje  smo  ranije postavili  sebi,  ili postizanje
    ciljeva u manjim stvarima KOJE NEMAJU POSLEDICA, stva­
    raju u mehaničkom čoveku ubeđenje da je sposoban za postiza­
    nje bilo kakvog  cilja,  'da je  sposoban da osvoji prirodu'  što  bi
    se reklo,  sposoban da  'uredi ceo svoj život', i tako dalje.
         Iako ustvari on nije sposoban da učini bilo šta slično, jer
    ne samo da nema kontrolu nad stvarima izvan sebe već nema kon­
    trolu ni nad svojom unutrašnjošću. Ovo poslednje mora biti sa­
    svim jasno  i  shvaćeno;  istovremeno  se  mora  razumeti  to  da
    kontrola  nad  stvarima  počinje  kontrolom  nad  našom  unu­
    trašnjošću, SA KONTROLOM NAD NAMA SAMIMA. Čovek
    koji ne  može kontrolisati  sebe ili  sled  stvari u  samom sebi,  ne
    može kontrolisati ništa.
         Na koji se način može postići kontrola?
         Tehnički deo je objašnjen u zakonu oktava. Oktave se mo­
    gu razvijati  konsekutivno i kontinualno u željenom pravcu ako
    'dodatni stresovi' uđu u njih u trenucima kada je to potrebno, a
    to je, u trenucima kada vibracije usporavaju. Ako 'dodatni stre­
    sovi', ne uđu u potrebnom trenutku, oktave menjaju pravac. Da
    bi se održale nade u slučajne  'stresove'  koji  sami od  sebe dola­
    ze  odnekud  u  potrebnim  trenucima,  je  naravno  nezamislivo.
    Čoveku ostaje šansa ili da pronađe pravac za svoje aktivnosti ko­
    ji  odgovara  mehaničkoj  liniji  događaja u  datom trenutku,  dru­
    gim rečima 'da ide kako vetar duva' ili 'da ga nosi tok', čak iako
    je to u suprotnosti  sa njegovim unutrašnjim namerama,  ubeđe-
    njima, i simpatijama, ili da se pomiri sa tim da gubi u svemu što
   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170